Mačija sida – Šta je FIV kod mačaka i kako se leči?
Saznali ste da vaša mačka ima FIV ili sumnjate na to?
Pomisao na to je zastrašujuća, ali ne brinite. Iako opasan, ako se otkrije na vreme i uz pravilnu negu, ovaj virus se dugo može držati pod kontrolom.
Mačija sida ili FIV kod mačaka je virusna infekcija koja dovodi do slabljenja imunološkog sistema mačaka pa je ona podložnija sekundarnim infekcijama.
Postoji velika sličnost sa ljudskom bolešću AIDS, pa je značajna za istraživanja i ispitivanja ove bolesti. Mačja sida nije zarazna za čoveka i psa i mačka mu je ne može preneti, ali je opasna po druge mačke koje dođu u kontakt sa zaraženom.
Iako je mačja sida opasna bolest, uz pravilnu negu i lečenje zaražene mačke, moguće im je obezbediti dug i skoro normalan život.
U nastavku teksta pročitajte šta je to FIV kod mačaka, po kojim simptomima možete da prepoznate bolest, koji je proces lečenja kao i koja je prevencija ove bolesti.
Mačija sida – simptomi i prenošenje
Iako mačke koje su zaražene ovim virusom dug vremenski period nemaju simptome, neophodno je otkriti je na vreme, kako bi se na vreme pristupilo posebnoj nezi i lečenju i kako bi sprečili zarazu drugih mačaka.
Šta je mačija sida?
FIV kod mačaka je virusna infekcija koja napada imuni sistem organizma. Pripada grupi retrovirusa. Često dolazi do poistovećivanja FIV-a i FeLV-a, ali iako pripadaju istoj grupi virusa, oni su različiti. FeLV je felini leukemija virus koji je mnogo opasniji, smrtonosniji i ima lošije prognoze od mačije side.
FIV virus deluje tako što oštećuje ili ubija ćelije imunog sistema mačke, uglavnom bela krvna zrnca, odnosno limfocite. Samim tim mačke postaju ranjivije na sve ostale infekcije, pa ako je imuni sistem veoma oslabljen, i najmanja infekcija može biti pogubna po životinju.
Kako se prenosi FIV kod mačaka?
Iako FIV mačija sida nije opasna za čoveka i psa i oni se ne mogu zaraziti, kada je reč o drugim mačkama ovo nije slučaj. Kada se mačka jednom zarazi FIV-om, ona se ne može izlečiti, već je infekcija stalna i prisutna tokom celog njenog života. Virus se nalazi u pljuvački zaražene mačke. Najčešći način prenošenja virusa sa jedne mačke na drugu je preko ujeda, kada pljuvačka uđe pod kožu mačke.
Mačijom sidom se najviše zaražavaju mačke lutalice i one koje često borave napolju bez određene kontrole. Sa obzirom na to da mužjaci češće ulaze u fizički sukob sa drugim mačkama, ovim virusom su više pogođeni mužjaci od ženki.
Iako je ovo primaran način prenošenja virusa, postoje i drugi načini da se on prenese. Neki od njih je prenošenje sa majke na mačiće prilikom kontakta ili preko međusobnog čišćenja.
S obzirom na način prenošenja, ukoliko u vašem domu imate više mačaka, mačka zaražena virusom se mora izolovati, kako ne bi došlo do prenošenja virusa i na druge mačke.
Koji su simptomi mačije side?
Prva faza bolesti uglavnom prođe neprimećeno od strane vlasnika jer su to blagi prolazni simptomi kao što su prolazna povišena temperatura ili slabiji apetit nekoliko dana.
Kada se mačka zarazi virusom, može proći mnogo vremena bez ikakvih primetnih simptoma. Pre nego što pokažu bilo kakve naznake bolesti one virus mogu imati u svom organizmu i više godina.
Ne postoji tačno vreme koje treba da prođe da bi mačka pokazala simptome, ali kada se desi, to je znak da je bolest veoma uznapredovala. Veliki broj mačaka koje imaju ovaj virus na kraju razviju neki oblik raka ili bolesti krvi.
S obzirom na činjenicu da se veoma kasno pokazuju simptomi, otkrivanje FIV-a u ranoj fazi se može učiniti redovnim odlaskom i kontrolama kod veterinara.
Neki od simptoma FIV-a kod mačaka su:
- Krzno mačke je u lošem stanju
- Pojava učestale groznice kod mačke
- Smanjen apetit ili potpuni izostanak istog
- Različite upale u usnoj duplji -upala desni ili tkiva oko zuba
- Infekcije očiju, kože ili disajnih puteva
- Dijareja
- Napadi koji su slični epileptičnim napadima
- Znaci neuroloških poremećaja jer kod nekih FIV pozitivnih mačaka virus utiče na mozak
- Gubitak težine – sporo ali konstantno smanjenje telesne težine mačke
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, bitno je da u što kraćem vremenskom periodu odvedete vašeg ljubimca na pregled kod veterinara, kako bi on uspostavio dijagnozu.
FIV kod mačke – dijagnoza, razvoj bolesti i lečenje
Bitno je postaviti dijagnozu na vreme, u ranoj fazi bolesti kako bi se mački omogućilo lečenje i što kvalitetniji i duži život.
Kako se dijagnostikuje FIV bolest mačaka?
Sa obzirom na to da na početku bolesti nema očiglednih simptoma, da bi se dijagnostikovao virus neohodno je uraditi analizu krvi na antitela. Uz njih se rade i provera krvne slike, kao i provera urina.
Testovi koji se rade su uglavnom, ali ne i u svakom slučaju stoprocentno tačni, pa ukoliko je test negativan, a veterinar i dalje sumnja na virus, on će uzorak krvi poslati na dodatne laboratorijske analize. Ako je test neodređen, neophodno ga je ponovo uraditi kroz nekoliko meseci, kako bi se virus namnožio u tom vremenskom periodu.
Testovi mogu biti lažno pozitini kod mačića čija majka je FIV pozitivna, pa su antitela uneli u sebe preko mleka. Iz tog razloga neophodno je ponoviti test sa 5 ili 6 meseci.
Takođe, kod mačaka koje su vakcinisane protiv FIV-a testovi bez obzira da li su inficirane virusom pokazuju pozitivan rezultat.
Mačja sida – koje su faze bolesti mačije side?
Postoje tri stadijuma infekcije mačije side a to su akutni, subklinički i hronični. Kako se bolest razvija, tako i sami simtomi napreduju, pa se mačka oseća sve lošije i manifestacija bolesti je sve uočljivija.
Akutna faza
Akutna ili rana faza traje između 3 i 6 meseci. U tom periodu virus se limfnim putevima širi na limfne čvorove po celom telu. U ovoj fazi dolazi do blagih simptoma kao što su povišena temperatura, blaga groznica i kratkoročan gubitak apetita.
Zbog slabih simtoma ova faza je uglavnom neprimećena od strane vlasnika, ili ako ih primeti zanemaruje ih zbog kratkog trajanja. Posle ovoga simptoma određeni vremenski period nema nikakvih manifestacija.
Subklinička faza
Ovo je faza u kojoj bolest i dalje nije dovoljno ozbiljna da bi se mogla primetiti i dijagnostikovati. Ona može trajati godinama, individualno od životinje do životinje, ali u proseku traje između dve i pet godina. Imunološki sistem se pogoršava, a mačka perodično pokazuje blage simptome, ali se vrlo brzo vraća u period gde izgleda potpuno zdravo.
Hronična faza
Poslednja faza bolesti takođe može trajati mesecima ili godinama bez većih simptoma, ali u njoj se usled bržeg pogoršanja stanja imonološkog sistema simptomi sve češće ponavljaju. Iz tog razloga je bolest u ovoj fazi mnogo lakše dijagnostikovati i uočiti.
Lečenje mačije side
Iako su istraživanja pokazala da mačke nakom dijagnoze virusa žive u proseku 5 godina, u pojedinačnim slučajevima ovo vreme može drastično varirati.
Sa obzirom na to da ne postoji lek koji je namenjen isključivo lečenju FIV-a, cilj veterinara je produživanje perioda u kojem su mačke asimptomatske i lečenje svih sekundarnih bolesti koje ovaj virus izaziva.
Postoje određene antivirusne terapije ili lekovi koji se koriste da bi se asimptomatski period produžio, a ukoliko se na vreme krene sa njima, moguće je produžiti život mačke.
Tretmani koji mačkama mogu znatno olakšati ovaj period su lekovi za sekundarne infekcije, terapije zamene tečnosti i elektrolita, kontrola parazita, lekovi za razne upale kao i oni za jačanje imunološkog sistema.
FIV kod mačaka – nega, prevencija i vakcina
Postoje mere koje možete da preduzmete kako se vaša mačka ne bi zarazila mačijom sidom, ali ukoliko ipak do toga dođe, kako bi olakšali vašem ljubimcu morate primeniti određenu negu.
Prevencija FIV-a kod mačaka
Najbolji način da zaštitite vašeg ljubimca i sprečite njegovu zarazu FIV-om je da mačku držite u zatvorenom prostoru, a ukoliko je puštate napolje ona ne sme slobodno da luta već mora da bude pod vašim nadzorom da ne bi došla u kontakt sa potencijalno zaraženim mačkama.
Samim tim mačke koje najviše vremena provode u kući ili stanu, odnosno zatvorenom prostoru imaju najmanje šanse da se zaraze ovim virusom. Ukoliko planirate da nabavite novu mačku u vašem domu, pre njenog dolaska testirajte je na virus kako ne bi slučajno zarazila druge mačke i na taj način sačuvajte vaše ljubimce od potencijalne zaraze.
Da li postoji vakcina protiv mačije side?
Uprkos tome što postoji vakcina protiv FIV-a i dostupna je u mnogim zemljama, ona u Srbiji nije registrovana.
Veterinari je pretežno ne preporučuju jer smatraju da je vakcina neefikasna i da ne obezbeđuje potpunu zaštitu od virusa, a postoji više istraživanja koja su ovo i potvrdila. U određenim zemljama došlo je do povlačenja vakcine iz upotrebe zbog saznanja da buster doze dovode do veće šanse za dobijanje različitih tipova raka.
Nakon primljene vakcine mačka je zauvek pozitivna na virus, pa se pri testiranju ne može utvrditi da li je pozitivan test posledica vakcine ili zaraze virusa.
Nega mačaka zaraženih FIV virusom
Ukoliko ste saznali da je vaša mačka zaaržena virusom FIV-a, neophodno je početi sa posebnom negom i brigom o njoj.
Mačka koja je FIV pozitivna ima veoma slab i ugrožen imunološki sistem, treba provoditi vreme isključivo u zatvorenom prostoru bez kontakta sa drugim mačkama. Pored toga što ćete time smanjiti šansu od zaraze drugim bolestima koje mogu biti opasni po nju, sprečićete i nastavak širenja virusa na druge mačke.
Takođe, veoma je bitna sterilizacija ili kastriranje mačke. Time ćete kod mužjaka smanjiti agresiju i verovatnoću za sukob sa drugim životinjama, a kod ženke šansu da prenese virus na potomstvo.
Mačke koje su obolele od mačije side zahtevaju posebnu ishranu prilagođenu njihovom zdravstvenom stanju i trebaju jesti posebnu dijetalnu hranu za macke. Iz ishrane treba izbaciti sirovu hranu i jaja, zbog bakterijskih i parazitskih bolesti koje potencijalno mogu da izazovu i koje mogu biti opasne po mačku zaraženu ovim virusom.
Redovan odlazak kod veterinara, najbolje 2 ili 3 puta godišnje je neophodan kako bi se na vreme uočili i uklonili svi simptomi sekundarnih bolesti i kako bi se olakšalo vašem ljubimcu.
Iako ne postoji lek za mačiju sidu, to ne znači da mačke koje su zaražene i imaju ovu bolest ne mogu da imaju normalan i kvalitetan život. Što ranije otkrijete virus, to su veće verovatnoće da će vaš ljubimac imati duži životni vek. Pravilnom negom, redovnim odlaskom kod veterinara i uz adekvatnu terapiju one veći deo života mogu funkcionisati normalno i živeti bez simptoma.
