Mačji herpes – sve što treba da znate o veoma čestoj bolesti mačaka
Svima nam je poznato verovanje da mačke imaju devet života. Samo verovanje je očigledno podstakla mačja izdržljivost, spretnost i sposobnost brzog oporavka. U Ginisovoj knjizi rekorda je čak zapisano da je najdugovečnija mačka živela 38 godina. Ove zanimljive činjenice koje dokazuju njihovu otpornost ipak važe najpre za mačke o kojima je neko brinuo.
Kada nova maca dođe u dom, većini ljudi je prva misao uživanje u prisustvu i maženju tog simpatičnog novog prijatelja. Prirodno je da ćete biti oduševljeni vašim novim ljubimcem, ali je jako važno da na početku brige o maci ne zaboravite da uradite sve što treba da je zaštitite od bolesti. Posebno je važno da to uradite ako ste uzeli mlado mače čiji je imunitet i dalje slab i osetljiv.
U odnosu na kućne mačke koje neko neguje, lutalice imaju daleko manji životni vek, što potvrđuje da je potrebno da se kao njihovi vlasnici dovoljno informišete o načinu na koji treba brinuti o njima. Tako će vaša mačka živeti znatno duže!
Da li vaša mačka izgleda mrzovoljno i njeno ponašanje vam se čini neuobičajeno? Ukoliko sumnjate da je dobila neku od bolesti mačaka ili samo želite da saznate više o tome šta je mačji herpes – na pravom ste mestu.
Mačji herpes – osnovne informacije
Ova bolest mačaka, drugačijeg imena mačji zarazni rinotraheitis (FVR), česta je upravo zbog velikog stepena prenosa zaraze. Međutim, iako su šanse za oboljevanje velike, simptomi se ne ispolje kod svake mačke. Neki od simptoma vas mogu zavarati da posumnjate na neku drugu bolest mačaka ili na trovanje.
Ako vam ovo deluje pomalo nejasno, detaljno objašnjenje pročitajte u nastavku teksta.
Šta je mačiji herpes?
Mačji herpes je infekcija gornjih disajnih puteva izazvana mačjim virusom herpesa tip-1. Ovaj virus je najčešći iz grupe respiratornih mačjih virusa koje drugim izrazom ljudi zovu – mačji grip il na latinskom coryza. Velika je šansa da će se mačka tokom života nekad zaraziti ovim virusom, a kada ga jednom dobije on u njenom organizmu ostaje do kraja života i aktivira se jedino pri stresnoj situaciji.
Najviše su ugroženi mačići, pa stare mačke, a zatim one srednjih godina čiji imunitet je oslabljen ili nisu vakcinisane protiv ove bolesti. Inkubacioni period u kome će se simptomi pojaviti je od 2 – 5 dana i tada je mačka zarazna za druge mačke. Kada se simptomi pojave, aktivna infekcija može trajati od 10 – 30 dana.
Kako se prenosi mačji grip?
Ova bolest je takođe česta u azilima za mačke, prodavnicama kućnih ljubimaca ili kućama sa više mačaka, s obzirom da se zbog lakog prenošenja brzo može raširiti između mačaka. Bitno je naglasiti da je ovo infekcija specifična za mačke i ljudi se ne mogu zaraziti njom.
Ipak, ukoliko dođe do neke komplikacije, mačka može dobiti bakterijsku infekciju koja se lako može preneti na ljude. Zato je važno poštovati sva pravila vezana za pranje ruku i higijenu uopšte dok negujete vašu bolesnu macu. Ako u istom domu odgajate psa i mačku, budite bez brige jer se ova infekcija mačiji grip kod pasa nije moguć.
Prenosi se na neki od sledećih načina: direktnim kontaktom sa inficiranom mačkom, deljenjem posuda za hranu, vodu ili smeće sa zaraženom mačkom, udisanjem kapljica koje je kinula inficirana mačka ili dodirom sa zaraženim prostorom i predmetima (kao što su posteljine, igračke ili predmeti za sređivanje mačaka) ili preko skotne mačke na njene mačiće.
Kako ga prepoznati?
Ovo je virus gornjih respiratornih puteva koji pre svega napada oči, grlo i nos. Simptomi mačjeg herpesa koji se mogu prepoznati podrazumevaju:
- nekontrolisano i iznenadno kijanje
- zapušen nos
- preterano treptanje i žmirkanje
- žuti ili zeleni iscedak iz očiju (konjuktivitis) ili nosa
- crvenilo u oku i njegovoj okolini
- gubitak mirisa
- temperaturu
- gubljenje apetita
- letargičnost
- uvećane limfne čvorove
Jačina ispoljavanja simptoma zavisi od svakog ljubimca pojedinačno i može varirati od toga da mačka kija i zapušen joj je nos, pa do ozbiljnih simptoma, opasnih po život. Simptomi se razlikuju i po danima. Tako je na početku bolesti prisutno kijanje i konjuktivitis, dok se posle par dana ispoljavaju otežano disanje, loš apetit, povišena temperatura, kašalj.
U ovoj fazi se mora započeti lečenje jer postoji mogućnost da se razviju komplikacije. Zato je najvažnije da čim primetite neke od simptoma odvedete vašeg ljubimca kod veterinara kako bi dijagnostikovao o čemu se tačno radi.
Dijagnoza i lečenje mačijeg gripa
Osim simptoma koji mogu biti slični kao kod drugih respiratornih infekcija, važno je obratiti pažnju na to da li je vaša mačka bila u kontaktu sa zaraženom mačkom. Takođe, kod odraslih maca je ćešće da budu asimptomatski zaražene, dakle da ne pokazuju simptome bolesti, ali i dalje mogu da budu prenosioci virusa.
Dijagnoza bolesti
Dijagnoza će se postaviti na osnovu više različitih faktora:
- kliničke slike
- istorije bolesti
- istorije potencijalne izloženosti virusu herpesa tip-1
- istorije vakcinacije
Definitivnu dijagnozu može pokazati reakcija lančane polimerizacije (PCR test) na ovaj virus iz uzoraka koji su uzeti iz inficiranog oka, nosa ili grla. Osim toga mogu se uraditi kompletna krvna slika i biohemija kako bi se utvrdilo prisustvo sekundarnih infekcija, stanje organa ili potencijalna veza sa drugim oboljenjima. Mogu biti preporučena i testiranja na suvo oko i ulcer rožnjače.
Ipak, u praksi su sva ova testiranja dosta skupa i rutinski se ne rade, pa je mnogo češća dijagnoza postavljena na osnovu prva četiri pomenuta faktora, na osnovu kojih veterinar odlučuje o daljem lečenju.
Kako se leči coryza kod mačaka?
U odnosu na težinu kliničke slike zavisiće i lečenje mačjeg herpesa. Kod odraslih mačaka sa razvijenim imunim sistemom i blagim simptomima je čak moguć oporavak bez ikakve terapije.
Ipak, u većini slučajeva biće potrebna terapija, a prognoze za izlečenje su bolje ako se ranije javite veterinaru. Sama infekcija se ne može izbaciti iz organizma, ali se njeni simptomi mogu izlečiti, a veterinar će na osnovu simptoma izabrati koja metoda lečenja je potrebna.
Terapija na ovu bolest može da podrazumeva: infuziju radi prevencije dehidratacije zbog gubitka tečnosti preko nosa i očiju, antivirusne lekove, antibiotike kako bi se sprečilo razvijanje sekundarne bakterijske infekcije, probiotike, lokalne lekove koji deluju na oči, l-lyzin esencijalne aminokiseline koji služe kao suplementi za podršku imunom sistemu, raspršivače ili druge načine za vlažniji vazduh u okruženju, kao i specijalizovanu dijetu.
Hospitalizacija može biti potrebna kod odraslih mačaka sa ozbiljnijim simptomima ili kod mačiča. U svakom slučaju potrebno je preduzeti i određene mere u svojoj kući kako bi se maci pomoglo. To pre svega podrazumeva održavanje vazduha vlažnijim, čišćenje njihovih očiju i nosa, ali i adekvatnu ishranu.
Zbog osabljenjog apetita treba joj davati ukusnu hranu za mačke, jakog mirisa koja je iseckana i omekšana. Pazite na to da redovno jede i pije vodu. Veterinar će vas detaljnije informisati o hrani koju je preporučljivo da maca na dijeti uzima.
Osim toga, bitno je da miruje i bude na toplom mestu. Bilo šta od lekova ne smete davati vašoj mački bez saveta lekara.
Mačji herpes – prevencija i saveti
Ako imate još mačaka u svom domu, obavezna je njihova izolacija od zaražene mačke kako se virus dalje ne bi širio. Uz to im je potrebna odvojena posuda za hranu, takođe i za vodu, kao i njihova odvojena kadica i posip za macke.
Virus je moguće uništiti ako se na sve inficirane površine i predmete nanesu dezinfekciona sredstva, ali se moraju držati natopljeni dezinfekcionim sredstvom minimum 5 minuta. Igračke ili ćebad se mogu dezinfikovati iskuvavanjem u mašini za veš.
Najbolja prevencija za ovaj virus je vakcinacija protiv mačjeg herpesa. Ona se uglavnom obavlja dok su mačke mlade – već sa 8 nedelja, uz kasnije buster doze svake godine. Potrebno vakcinisati i starije mačke ako prethodno niste. Bez obzira na vakcinaciju mačka se može zaraziti ovim virusom, ali su simptomi onda uglavnom dosta lakši.