Bišon (Bichon a Poil Frise) je mali beli pas koji svojim izgledom podseća na plišanu igračku i čija popularnost konstantno raste. Veoma su druželjubivi i vole da budu u društvu ljudi.
Bišon – karaktersitike
Njihov vedar duh je razlog što su često izbor porodica koje traže kućnog ljubimca. Ovo je idealan pas za vlasnike bez mnogo iskustva.
Izgled psa
Prema klasifikaciji FCI (Međunarodna kinološka federacija), ova rasa pripada grupi IX – psi za pratnju i razonodu.
Visina:
- mužjak: 23-40cm
- ženka: 23-30cm
Težina:
- mužjak: 3-8kg
- ženka: 3-6kg
Boja:
Čisto bela sa primesama braon ili kajsijaste boje oko ušiju, njuške ili šapa.
Bišon je mali pas, živahnog i razdraganog hoda. Ima dug i tršav rep koji nosi preko leđa.
Nos mu je sićušan, zaobljen i crn. Njuška ne bi trebalo da je glomazna i debela. Usne su tanke i suve, prirodno tamno pigmentovane do uglova. Donja usna ne treba da mu je otečena i vidljiva.
Oči su tamne i zaobljene. Očne duplje i jabučica ne bi trebalo da su previše izraženi.
Uši su mu viseće, prekrivene dugom i kovrdžavom dlakom. Spuštaju se i vise sve do polovine dužine njuške, ali sama hrskavica ne treba da doseže tu dužinu.
Noge su mu tanke i veoma uravnotežene, prave gledane odnapred, a nokti bi trebalo da su crni.
Krzno i njegova struktura
Njegove duge i kovrdžave dlake podsećaju na krzno mongolske ovce. Dlaka mu je uvek snežno bele boje. Tanka je, svilenkasta i dostiže dužinu od 7 do 10 cm. U predelu šapa i oko očiju, ona je nešto kraća i još nežnije strukture. Tamniji delovi krzna koje ima na tim regijama ne treba da zauzimaju više od 10% celog tela.
Karakter bišona
Bišon je razigran, živahan pas koji se jako lepo slaže i sa ljudima i sa drugim psima. Veoma su vezani za vlasnike i najradosniji su kada su u porodici koja ga vodi svuda sa sobom.
Znatiželjan je i pun energije koju će rado trošiti u igri i šetnji sa vlasnikom. Vole da se maze i lepo se slažu i sa malom decom.
Zajedno sa svojim vlasnikom može biti aktivan kilometrima. Iako se vezuje za jednu osobu, on voli sve članove porodice. Nema agresivnu crtu zapisanu u svojim genima.
Ukoliko su često ostavljeni sami, mogu da padnu u depresiju. Ona se manifestuje njihovim destruktivnim ponašanjem, anksioznosti i neprestanim lajanjem.
Dresura bišona
Kao i kod drugih malih pasa, kod bišona se može javiti poremećaj zvani “sindrom malog psa”. To jeste potreba da bude dominantan i vođa čopora u porodici u kojoj živi, pa je jako važno da se od samog početka uči pravilima i granicama. Tada može postati nepoverljiv prema strancima, čak i ujedati.
Zbog toga je potrebno voditi ga u redovne i šetnje u čoporu, sa celom porodicom, kako bi imao postavljene granice i pravila ponašanja.
Spadaju u srednje visoko inteligente pse i nije ih teško dresirati. Lako uče trikove i usvajaju naučeno. Spremni su da urade šta god treba da bi zadobili ljubav i pažnju svog vlasnika.
Kao i kod većine malih pasa, može biti teže da se nauči da vrši nuždu isključivo napolju.
Neka od osnovih pravila dresure:
- Dresura će najlakše teći ukoliko se započne dok je pas štene.
- Najbolje vreme za dresuru psa je kada je on gladan ili kada mu je dosadno.
- U početku birajte mesta koja su i vlasniku i psu poznata teritorija.
- Potrebno je nagrađivati psa u vidu poslastica onda kada on to zasluži.
- Koristite se pelenama da ga naučite gde treba da obavlja nuždu.
- Naučite ga na povodac postepenim navikavanjem na ogrlicu.
- Doslednost je ključ dobre i uspešne dresure psa; pri postavljanju pravila i granica, jako je važno da je cela porodica složna. Ukoliko psu jedan član odobrava poslasticu, a drugi brani – to je savršen recept za ramaženog i nestabilnog psa.
Pre početka same dresure je potrebno dobro se edukovati o psu koji će biti ravnopravan član porodice. S obzirom na to da je bišon izuzetno vezan za ljude, posebno za vlasnika, ne bi trebalo uzimati ga ukoliko će najveći deo vremena provoditi sam.
U samom početku je potrebno odvojiti oko 10 dana i posvetiti se štenetu. To je period adaptacije i početka samog učenja psa pravilnom ponašanju.
Socijalizacija je izuzetno bitan korak u odrastanju psa. Potrebno je navići ga na velike pse dok je još uvek štene. Generalno, štenci su radoznali, a veliki psi nemaju tendenciju da ih napadaju. Što više vremena štene bude provodilo sa drugim psima, to će njegova socijalizacija biti bolja.
Zdravlje psa
Životni vek bišona je 12-15 godina. Poznati su po svom dugom životnom veku, koji može da traje i dvadeset godina. Ipak, pored toga, oni mogu imati predispozicije za određene bolesti.
Kako su ovo kućni psi, važno je voditi računa da ne postanu gojazni. Do toga neće doći ukoliko imaju svakodnevne fizičke aktivnosti poput šetnje i igre. Česte su i alergijske reakcije na buve koje se javljaju kod bišona. Takođe, imaju nešto osetljiviji stomak i zahtevaju pravilnu ishranu.
Glaukom je povišen očni pritisak koji nastaje kao posledica prekomernog nakupljanja očne tečnosti. Javlja se kada se tečnost iz oka sporije izlučuje nego što se proizvodi i veoma je bolno za psa.
Važno je otkriti i lečiti ga na vreme, jer pored toga što je izuzetno bolno, može dovesti i do iritacije i otoka oka, čak i slepila. Zbog toga se preporučuju redovni oftalmološki pregledi sa merenjem očnog pritiska dva puta godišnje.
Periodontalna bolest predstavlja upalu i infekciju desni. Javlja se kao posledica usled nakupljanja plaka i kamenca na zubima. Ukoliko uznapreduje, ova bolest može da dovede i do povlačenja desni, što će rezultovati ispadanjem zuba.
Preporuka je da se pregled zuba bišona obavlja dva puta godišnje. Po potrebi je potrebno raditi i skidanje kamenca sa zuba. Na taj način će se izbeći brojne posledice ove bolesti, kao što su bol, otežano gutanje, gubitak zuba i bolesti bubrega, srca i jetre.
Urolitijaza je formiranje kamena u organima urinarnog trakta psa. Najčešće su to bubrezi i mokraćna bešika. Kada se stvori kamen, on iritira sluznicu organa i to dovodi do ispoljavanja simptoma bolesti.
Za rano otkrivanje ove bolesti, preporuka je da se jednom godišnje radi analiza urina psa, kako bi se utvrdilo prisustvo krvi ili kristala. Urolitijaza može da dovede do otežanog mokrenja i prisustva krvi, oštećenja bubrega, ali i nemogućnosti mokrenja koja može da se završi smrtnim ishodom.
Ishrana bišona
Kao i za sve ostale pse, najbolja hrana za bišone je ona koja podrazumeva unos proteina, masnoća i vitamina, koji su mu potrebni za zdrav i normalan rast. Koliko jede bišon? Pošto je ovo pas manjeg rasta, preporuka je da nema više od dva obroka dnevno.
Meso je veoma važna namirnica koja treba da se nadje u njegovoj svakodnevnoj ishrani. Bilo da su mu obroci kupovni ili spremljeni kod kuće, trebalo bi da sadrže kvalitetne mesne prerađevine. Živina, riba, jagnjetina i srnetina su primeri mesa koja će bišon voleti.
Imajući u vidu da može imati probleme sa kožom i alergijama, unos ribe kao što je losos će mu obezbediti omega 3 masne kiseline. One će pomoći sa bilo kakvim infekcijama uzrokovanim alergijskim i kožnim oboljenjima.
Pored mesa, bišon će uživati i u svežim namirnicama kao što su voće i povrće. Poput ljudi, svaki pas će imati svoje preferencije ali najčešći izbori su šargarepa, brokoli, tikvice, grašak i dinja. Antioksidansi iz povrća i voća će jačati njihov imuni sistem. Preporučuje se veći unos povrća nego voća.
Zdrave masnoće su još jedan bitan deo njihove ishrane. Primer takve masnoće je ulje šafranike, lososovo ili sardinino ulje. Ova ulja su puna sastojaka koji će imati puno benefita na zdravlje bišona i trebalo bi da budu obuhvaćeni u oko 15-20% celokupne ishrane psa.
Preporuka je držati se prirodnih namirnica koji ne sadrže nikakve aditive i veštačke sastojke. Takođe je potrebno izbegavati hranu koju bišon ne može lepo da svari, poput pšeničnog glutena, kukuruza i soje.
Ukoliko su u ishranu uključene i granule, nikako ih ne bi trebalo mešati u istoj posudi sa domaćom hranom. Vare se različitom brzinom i to može dovesti do digestivnih problema kod bišona.
Pri kupovini poslastica, ne treba uzimati premale žvakalice od presovane kože koje mogu dovesti do davljenja psa. Ovakve poslastice je lako napraviti i kod kuće. Potrebno je samo sušiti tanko sečeno belo meso u rerni na 80 stepeni nekih četiri, pet sati i biće spremna poslastica za bišona.
Nega bišona
Nega bišona može biti prilično zahtevna. Iako se malo linja, njegova gusta i kovrdžava dlaka je sklona mršenju. Zbog toga je potrebno redovno je održavati.
U periodu odrastanja, neophodno je svakodnevno češljanje. Kada je pas odrastao, preporuka je da se češlja minimum jednom nedeljno i da odlazi kod frizera barem jednom mesečno. Profesionalni grumeri će znati koliko da mu skrate dlaku, nokte, očiste uši itd.
Ukoliko ovo nije redovna praksa, njegova dlaka može da se ućeba, a ispod nje se mogu pojaviti i rane. Iz istih razloga je četkanje potrebno i pre svakog kupanja.
Budući da su bišoni skloni očnim bolestima i infekcijama, potrebno je i svakodnevno čišćenje i nega očiju.
Podrazumevana je i redovna fizička aktivnost. Ovaj pas jeste kućni pas i ne zahteva nekoliko svakodnevnih izlazaka u šetnju, ali ne treba mu dopustiti da leškari po ceo dan i na taj način se olenji. Dovoljno je i trčkaranje po kući za igračkama ili lopticama da održi svoju fizičku kondiciju.
Kovrdžavi bišon – cene i prodaja
Za one koji žele malog, kućnog i druželjubivog psa, pravi izbor je bišon. Prodaja i potražnja ove rase je iz godine u godinu sve veća. Međutim, treba biti na oprezu pri odabiru odgajivačnice.
Pravi odgajivač će imati informacije o generacijama odgojenih pasa, o njihovom temperamentu, karakteru i zdravstvenom stanju predaka. Treba da uputi i na potencijalne mane i probleme sa psom, a ne samo da ističe vrline. Pedigre nije stvar prestiža, već jasna garancija da će pas biti zdrav.
Kod malih rasa, kao što je bišon, štenci treba da budu uz majku minimalno 10-12 nedelja nakon rođenja. Nakon toga će krenuti njegova rana socijalizacija, koja je ključna za zdravog i stabilnog psa.
Pri kupovini psa bi trebalo da dobijete i svu prateću dokumentaciju: pasoš, potvrdu o vakcinaciji, čip i pedigre.
Čistokrvni kovrdžavi bišon će koštati najmanje 200e. Još jedna popularna vrsta bišona je havanski bišon. Cena ove rase se kreće od 50e pa sve do 300e.
Poreklo i istorija
Bišon frize je poznat jos iz 14. veka, ali je zvanično priznat kao punopravna rasa tek 1959. godine od strane kinološke federacije FCI.
Nastao je u oblasti Mediterana, kao i njemu srodne rase bolonjezer, maltezer i havanezer. Sa Mediterana su se raširili na Kanaraska ostrva – Tenerife.
Sa Tenerifa su ih španski moreplovci prenosili svojim brodovima. Zbog toga je doživeo veliki popularnost širom Španije u 19. veku, kada su ga, zbog mesta odakle je došao, zvali Tenerife.
U vreme renesanse, ovi psi su privukli pažnju aristokratije. Bili su izuzetno traženi na prostorima Italije i Francuske.
Bišoni su bili omiljeni i na dvorovima, pa su tako bili najdraži ljubimci francuskog Kralja Frensisa I i engleskog Kralja Henrija III u 16. veku. Kralj Henri III je toliko voleo svoje pse, da ih je svuda nosio sa sobom u specijalnoj korpi koja mu je visila oko vrata.
Neretko se viđaju i na slikama portreta španskih aristokrata.
Završna reč
Bišoni su generalno razigrani i poslušni psi. Imaju prilično dug životni vek i uopšteno govoreći, oni su zdravi psi bez velikih i čestih zdravstvenih komplikacija. Odličan su izbor za stan, ne zahtevaju veliki prostor i dvorište.
Bišon će biti najposlušniji i najverniji pas na svetu, ukoliko je pravilno vaspitan. Poštuju vlasnike koji su im posvećeni i koji im pružaju pažnju. Učiniće svakodnevnicu zabavnom i razdraganom u svakom domu.