Jazavičar

Jazavičar – karakteristike

Jazavičari (Dachshund), simpatični mali psi, poznati su i pod nazivom tackel ili dackel, ali i brojnim drugim nazivima širom sveta. Ovi kompaktni psi nekada su se koristili za lov, da bi danas bili jedni od najpopularnijih i mnogima omiljenih rasa pasa. 

Karakter 

Prijateljski su nastrojeni psi, veoma izdržljivi i hitri, ali uravnoteženog temperamenta. Energični su, hrabri, zaštitnički nastrojeni i inteligentni. Veoma se vezuju za svoje vlasnike i dobro “znaju ko su im vlasnici”, što znači da će retko pokazati jednaku privrženost i vezanost za nekoga van porodice, kao što bi to pokazala druga rasa poput retrivera. 

Pogodni su za porodice sa decom, posebno starijom decom i uz pravovremeno dresiranje bez poteškoća uspostavljaju dobar odnos sa članovima porodice. 

Vlasnik treba da zna da ipak treba naučiti decu kako da se ophode prema ovim malim psima, budući da ih lako povrediti ukoliko se nepravilno nose, ispuštaju i slično.

Zbog malih dimenzija pogodni su za čuvanje čak i u manjim stanovima, ali redovna šetnja i aktivnosti su neophodne kako bi pas uvek bio animiran. Ne vole da provode vreme sami u stanu, pa je važno da im se vlasnik apsolutno posveti i obezbedi zabavu dok nije kod kuće. 

Jazavičari prema strancima mogu biti sumnjičavi i ne uvek prijateljski nastrojeni, stoga je važno posvetiti posebnu pažnju ovom segmentu prilikom dresure. Ukoliko se ne dresiraju adekvatno mogu postati posesivni i razmaženi, pa je za ovu malu rasu dresura veoma značajna. Ne vole previsoke, kao ni niske temperature, a klima naše zemlje veoma im odgovara.

S obzirom na svoje poreklo, ova rasa ima veoma razvijena čula i kada nanjuši, vidi, ili čuje opasnost, može samostalno doneti odluku da napadne. Ipak, nije okarakterisan kao agresivan pas, posebno kada se adekvatno i pravovremeno dresira. Takođe, zvog svog porekla odličan je pas čuvar, ali nije pogodan kao ljubimac koji će biti samo u dvorištu. Pre svega, to je iz razloga jer se veoma vezuje za vlasnika i voli da konstatno bude pored njega, ali i zvog njegove netrpeljivosti hladnoće i toplote. 

Izgled 

Ova rasa prema klasifikaciji FCI (Međunarodna kinološka federacija) pripada grupi IV – Jazavičari. Jazavičar je nizak kratkonog pas kompaktne građe. Veoma je mišićav, pravougaonog tela i uzdignute glave koju odvažno drži. Glava je duguljasta i ravnomerno se sužava do nosne pečurke, a nosna hrskavica i pečurka su duge i uske. 

Vilica je veoma razvijena i ima potpuno razvijeno makazasto zubalo sa 42 zuba. Usne dobro prekrivaju donju vilicu. Oči ove pasmine su srednje velike i ovalne sa jasnim, energičnim i prijateljski nastrojenim izrazom. Boja očiju može biti crveno braon, do crno braon kod jazavičara svih boja. Uši su visoko postavlje, zaobljene i naležu na obraze. Vrat je snažan, visoko nošen.

Slabine su mišićave, a grudna kost je dobro izražena i jako isturena sa obe strane, dok je stomačna linija blago prikupljena. Rep se nalazi u produžetku leđne linije i nije visoko usađen, pred sam kraj je neznatno savijen. Prednje noge ove rase su mišićave i ravno postavljene sa šapama upravljenim ka napred i nešto pribijenijim nego rameni zglobovi. 

Šape su dobro zaobljene sa kratkim i jakim noktima. Zadnje noge su snažne, paralelne, došaplja su savijena blago ka napred. Iako ima kratke noge, one nisu zdepaste i jazavičar nema ograničenu sposobnost kretanja. Kretanje mu je tečno sa puno zamaha, niskim iskorakom i snažnim potiskom. 

Visina ove pasmine nije definisana standardom, budući da postoji nekoliko predstavnika ove rase koji se razlikuju po dimenzijama: jazavičar, patuljasti jazavičar i jazavičar kunićar. 

Dlaka jazavičara je ono što ovu pasminu čini specifičnom, kako u pogledu boje, tako i u pogledu drugih karakteristika.

Vrste jazavičara – različiti predstavnici rase

Kao što je pomenuto, ovaj mali pas se uzgaja u tri dimenzije, pa tako postoje patuljasti, normalni jazavičari i jazavičari kunićari. Ovi predstavnici rase razlikuju se po težini i obimu grudnog koša. Takođe, vrste jazavičara razlikuju se i po tipu dlake, pa tako imamo kratkodlake, dugodlake i oštrodlake predstavnike rase. 

Kratkodlaki jazavičar – izgled i boja dlake

Ovaj predstavnik rase ima gustu, kratku i sjajnu dlaku sa podlakom, na čitavom telu i repu. Ne postoje delovi tela bez dlake. Može biti najrazličitijih boja:

• Jednobojni: crven, žut, crveno žut – sa ili bez prošaranosti u crnim nijansama. Ovoj grupi pripada izrazito crno prošaran pas. Pas bele boje nije poželjan prema kinološkom savezu, ali poneke fleke su dozvoljene. Nos i nokti u uglavnom crne boje, ali mogu biti i crvene, što nije poželjno. 
• Dvobojni: ovoj grupi pripadaju duboko crni ili braon psi, uz riđe braon ili žute oznake. Oznake mogu biti ispod očiju, sa strane njuške i na gornjim usnama, kao i na unutrašnjoj strani ušiju, predgrudima, unutrašnjim i zadnjim stranama nogu, šapama i oko anusa, pa najviše do polovine repa. Kod crnih predstavnika rase, nos i nokti su crne boje, dok su kod braon pasa braon ili crne boje. I ovde su dozvoljene male bele fleke, a nepoželjan je izuzetno raširen palež.
• Prugasti i tigrasti kratkodlaki jazavičar (Nazivaju se još i flekavi) – glavna boja uvek je tamna – crvena, crna ili siva. Uglavnom imaju male bele fleke, dok velike nisu poželjne. Tigrasti predstavnici rase su žute ili crvene boje sa tamnijom prošaranošću. 

Dugodlaki jazavičar – izgled i boja dlake

Dugodlaki jazavičar ima ravnu sjajnu dlaku koja prileže na telo i produžava se ispod vrata. Njegova dlaka prevazilazi dužinu ušiju, na zadnjim stranama nogu pravi rese, a najduža je na donjoj strani repa. Boje ovih predstavnika rase iste su kao kod kratkodlakih. Ovaj predstavnik rase snabdeven je podlakom. 

Oštrodlaki jazavičar – izgled i boja dlake 

Oštrodlaki jazavičar ima oštru, gustu pokrovnu dlaku i prodirajuću podlaku po čitavom telu, sa izuzetkom njuške, obrva i ušiju. Na ušima je dlaka kraća nego po telu, dok su obrve žbunaste, a na njušci se vidi izražena brada. 

Boja ovih predstavnika pasmine je ista kao kod dugodlakih i kratkodlakih, s tim da preovladava boja divlje svinje. 

Dresura jazavičara

Jazavičar je lovački pas. Upravo taj podatak svedoči u prilog njegovom istraživačkom i pomalo neukrotivom karakteru, ukoliko se ne dresira adekvatno. Iako je ova rasa malih dimenzija, to je ne sprečava da iskaže hrabrost, neustrašivost, ponekad tvrdoglavost i samoživost. Zato za njihovu dresuru treba dosta energije, strpljenja i doslednosti. 

U tom smislu, dresura jazavičara nije lak zadatak neiskusnim vlasnicima pasa. Ukoliko mu se ne pokaže autoritet, poželjna ponašanja mogu izostati i dresura neće dati efekata. 

Neki od ključnih saveta koje stručnjaci daju u vezi sa dresurom su:

• Važno je od starta uspostaviti disciplinu. Jazavičari umeju da budu ratoborni, te je važno takva ponašanja eliminisati dok je jazavičar štene zauzimajući čvrst stav, držati se uverenja i biti konzistentan. U tom smislu, za adekvatnu dresuru potrebno je držati se svakodnevne rutine i ne zbunjivati psa. 
• Korišćenje poslastica za pse tokom treninga veoma je važno za uspeh dresure. Poslastice je najbolje davati isključivo kao nagradu za dobra ponašanja. Nagrađivanje van dresiranja može biti kontraproduktivno i “zbuniti” psa koji neće biti siguran zašto je nagrađivan. 
• Nepoželjna ponašanja treba ispraviti pozitivnim pristupom, bez buke, vikanja i kažnjavanja pasa. Uglavnom nepoželjna ponašanja koje pas ispoljava su posledica dosade i usamljenosti. Stoga, kako bi se anksioznost i problemi u vezi sa agresivnošću izbegli, važno je pristupiti svom ljubimcu prijateljski i pozitivno. 
• Prilikom učenja komandi preporučljivo je koristiti što kraće i jednostavnije reči. Na primer, negativna ponašanja treba prekinuti kratkim i jasnim “ne”. Pozitivna ponašanja treba pohvaliti jednostavnim “bravo”, uz maženje i nagradicu za pse. 
• Dresuru treba sprovoditi u kratkim intervalima. Ovim psima pažnja olako popusti, pa izgube fokus. Dok je jazavičar štene, treba sprovoditi treninge oko 10 minuta 2-3 puta dnevno, a vremenski interval se povećava kako pas raste. 
• Od najranijeg uzrasta važno je socijalizovati psa i uključivati ga u najrazličitije situacije sa kojima se može susresti u odrasloj dobi. 
• Ova pasmina zahteva da uvek bude na neki način okupirana. Redovne aktivnosti, šetnje na otvorenom, igranje kod kuće i veliki broj igračaka pomoći će da se izbegnu nepoželjna ponašanja koja su rezultat dosade. 

Kao što je pomenuto, negativna ponašanja ove pasmine rezultat su dosade i usamljenosti, pa je odmalena potrebno raditi na ovom segmentu i psu pružiti sigurnost. Neka od ponašanja na koje treba posebno obratiti pažnju su:

• Preterano lajanje; Jazavičari su skloni lajanju i nekada je gotovo nemoguće smiriti ih, ali vlasnik ipak može nešto da uradi. Najbolja stvar u situaciji kada pas laje bez razloga jeste ignorisanje. Ako uoče da vlasnik reaguje na njihov lavež, oni mogu početi da ga redovno praktikuju. Izbegavanje lajanja može se postići i socijalizacijom od najranijeg uzrasta. Na taj način druženje sa drugim životnjama i ljudima neće im biti strano, pa neće biti razloga da laju kada ih susretnu. 
• Kopanje; Ova pasmina je decenijama uzgajana za lov, pa je kopanje jedan od njihovih instinkta. Kako bi vlasnik sprečio kopanje dvorišta ili kopanje u parku, može obezbediti svom ljubimcu jedan kutak namenjen samo tome. U njemu treba da se nađe pesak i najraznovrsnije igračke za pse koji će ljubimcu predstavljati zabavu u različitim situacijama, a posebno kada je sam kod kuće. 
• Griženje; Najbolja zamena za grickanje nameštaja, kablova, drugog pokućstva, pa čak i vlasnika jesu igračke za žvakanje i glodanje koje će ih okupirati na adekvatan način. 

Zdravlje jazavičara

Životni vek jazavičara je 12-16 godina. 

Najčešći uzroci smrti ove pasmine su starost, rak, srčani i neurološki problemi. Generalno su zdrava rasa, ali baš kao i kod drugih pasmina, skloni su određenim oboljenjima. 

Najveći deo problema vezuje se za njegovu kičmu koja je osetljiva usled specifične građe koja krasi ovu rasu. Kada su imali ulogu lovaca, ova građa im je bila izuzetno korisna kako bi došli do teško dostupnih mesta. Ipak, danas im šarmantna konstitucija zadaje probleme. U tom smislu od zdravstvenih problema mogu se javiti: luksacija patele, problemi sa intervertebralnim diskom, displazija kukova i laktova, kao i drugi problemi u vezi sa koštano-zglobnim sistemom.

Osim navedenih problema, kod ove pasmine može doći do problema sa zubima i problema sa očima koji nisu retki kod malih rasa. Neke od najčešćih su katarakta, glaukom, progresivna atrofija retine, pa i gubitak vida. Zato je redovna rutinska kontrola očiju kod veterinara jedna od stavki na koje vlasnici treba da misle. 

Bolesti srca se takođe mogu javiti kod ove pasmine, kao i torzija želuca, gojaznost, dijabetes i drugi problemi. Kušingov sindrom je još jedan problem sa kojim se ova rasa može susresti. To je bolest nadbubrežne žlezde koja može izazvati brojne probleme poput opadanja dlake, infekcija mokraćnog sistema, slabosti mišića, itd.

Redovne posete veterinaru, vakcinisanje i zaštita od buva i krpelja, obezbediće ovoj rasi dug i srećan život. 

Ishrana jazavičara

Baš kao i za druge pasmine, trebalo bi birati visokokvalitetnu hranu za pse prepunu nutrijenata potrebnih za održavanje zdravog organizma i vitalnosti. Preporuka stručnjaka je koristiti dehidriranu hranu za pse koja sadrži neophodne vitamine i minerale, obezbeđuje izbalansiran unos proteina, masti i ugljenih hidrata, ali i pomaže psu da održi zdrave i jake zube. 

Ipak, kako ljubimci uživaju u vlažnoj hrani, vlasnik im može s vremena na vreme davati i odabranu vlažnu hranu prilagođenu njihovom uzrastu i potrebama. 

Što se količine hrane na dnevnom nivou tiče, ona zavisi od mnoštva faktora. Pre svega, govorimo o težini, koja se znatno razlikuje kod pasa standardne veličine i patuljastih, odnosno malih pasa. Na poleđini pakovanja hrane istaknuta je količina potrebna ljubimcu na dnevnom nivou (uglavnom je istaknuta količina neophodna za 24 h), u skladu sa njegovom težinom. Porcije treba smanjiti ukoliko dođe do gojaznosti psa, ili u tim slučajevima koristiti činije za sporo hranjenje.

Štene jazavičara trebalo bi da jede 3-4 puta dnevno, a odrastao pas dva obroka dnevno, pa preporučeno dnevnu količinu treba podeliti na ove obroke. Ukoliko je pas veoma aktivan tokom dana, ide u šetnje duge i preko sat vremena, može se prekoračiti preporučena dnevna doza. Isto tako, za manje aktivnog psa, vlasnik može smanjiti količinu hrane. 

Nega jazavičara

Jazavičari nisu zahtevni psi po pitanju nege dlake, posebno kada govorimo o kratkodlakim jazavičarima koji zahtevaju povremeno četkanje. Za dugodlake jazavičare potrebno je redovnije četkanje i upotreba preparata za negu kože i dlake pasa.

Ova rasa najviše se linja u proleće i jesen, ne u prevelikim količinama, pa su dobar izbor za stan. Takođe, kako su malih dimenzija, život u stanu im ne predstavlja problem. Budući da se ne linjaju puno i ne šire neprijatne mirise, dovoljno je kupanje nekoliko puta godišnje. Uglavnom je potrebno 3-5 puta, u skladu sa potrebama i aktivnostima psa. Onaj ljubimac koji se ćešće šeta i prlja zahteva redovnije kupanje. 

Budući da je lovački pas, jazavičar zahteva redovne dnevne šetnje. U skladu sa potrebama i željama psa, šetnje mogu trajati 30-60 minuta, ali ljubimca ne treba forsirati ukoliko on to ne želi. Izuzev održavanja mentalnog zdravlja i izbegavanja “dosađivanja”, šetnja će ovoj pasmini pomoći da održi optimalnu težinu i izbegne gojaznost. Kao što smo pomenuli, ova rasa ne podnosi previsoke i niske temperature, pa im je tokom zime neophodna odeća za pse koja će im obezbediti utopljenost tokom vremena provedenom na otvorenom. 

Jazavičari prodaja – cene štenaca

Baš kao i u čitavom svetu, jazavičari su veoma popularna rasa i na našim prostorima i veliki broj ljudi odlučuje se da kupi, odnosno usvoji ovu pasminu. Odgajivačnice su jedna od lokacija gde se može kupiti ova pasmina, kao i popularni internet oglasi. Za sve čiji je izbor kratkodlaki, dugodlaki ili oštrodlaki jazavičar, cena igra važnu ulogu, pa je važno informisati se po ovom pitanju. 

Cene jazavičara kreću se od 50 evra pa idu najčešće do 500 evra, ali se može pronaći i znatno skuplje štene jazavičara. Ono na šta svaki budući vlasnik treba da obrati pažnju jeste rodovnik koji je neophodan prilikom kupovine, kao dokaz o čistokrvnosti ljubimca. 

Patuljasti, kao i dugodlaki predstavnici rase nešto su skuplji od drugih ljubimaca, pa se njihove cene kreću oko par stotina evra. 

Poreklo i istorija

Jazavičar (Dachshund) je lovačka rasa pasa koja potiče iz Nemačke. Ova pasmina spada među starije, što svedoče istorijski podaci i brojne ilustracije nastale čak u 15. veku. Tada se ova pasmina drugačije nazivala, bila većih dimenzija i drugačijih karakteristika od današnjih primeraka. 

Pojedini nezvanični podaci govore o pojavi psa sličnog jazavičaru još u drevnom Egiptu, gde je u grobnici faraona pronađen pas koji izuzetno podseća na ovu rasu. Ipak, ove tvrdnje nisu prihvaćene i potvrđenje, a ono što je prihvaćeno jeste njegovo nemačko poreklo. 

Prvi predstavnik rase imao je kratku i nežnu dlaku, da bi se kasnije razvili različiti primerci, odnosno vrste sa oštrom dlakom, ali i oni sa dugom dlakom. Tokom 16. veka, ukrštanjem tadašnjih nemačkih i španskih epanijela i kratkodlakog jazavičara, nastao je pas duge dlake. 

Poslednji u nizu razvijeni su oštrodlaki jazavičari, krajem 19. veka. Verovatno je da su nastali ukrštanjem kratkodlakih primeraka sa terijerima i pinčerima poput šnaucera, nemačkog oštrodakog terijera ili škotskih terijera. 

Kroz istoriju koristili su se za lov jazavaca, što se iz njihovog naziva i zaključuje. Izuzev toga, upotrebljavali su ih za lov veprova, lisica i jelena, dok su najmanji primerci lovili zečeve. Za popularnost ove rase zaslužna je njihova sposobnost lova pod zemljom. Kao jedina rasa koja je pogodna za ovakvu vrstu lova, najveću popularnost stekla je u Sjedinjenim Američkim Državama. Vremenom, ova pasmina  postoja kućni ljubimac i menja svoju primarnu lovačku ulogu. 

Najstarije udruženje koje se bavilo uzgajanjem jazavičara osnovano je krajem 19. veka. 

Tokom Drugog svetskog rata, jazavičarima je pretilo istrebljenje, zbog njihovog nemačkog porekla. Ipak, krajem rata, američki uzgajivači su uspešno obnovili rasu i od 50-ih godina postaju veoma popularni na Američkom kontinentu. Danas se nalaze na 13. mestu po popularnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, a veoma su popularni i širom sveta, posebno dugodlaki i patuljasti jazavičari.

Završna reč

Ova rasa nije za svakoga, posebno ne za one koji nemaju strpljena i ne mogu biti dosledni pri njegovom vaspitanju. Ova pasmina zahteva nekoga ko će biti odlučan prilikom dresure, ali i uvek spreman da pruži ljubav i nežnost svom ljubimcu. Ne vole da budu sami, kao ni da se dosađuju. Ukoliko nisu angažovani, često mogu da posegnu za izvorima zabave koji uključuju grickanje nameštaja ili kopanje rupa po dvorištu. 

Ipak, ako se pravovremeno i adekvatno dresira, redovno šeta i ako mu se posveti dovoljno pažnje, ova pasmina može izrasti u poslušnog ljubimca koji bez poteškoća izvršava brojne komande. Problemi sa zdravljem najčešće su u vezi sa kičmom i kompletnim koštano-zglobnim sistemom. Stoga treba biti posebno obazriv da jazavičar ne povredi kičmu. Generalno su zdrava rasa koja ima jedan od najdužih vekova života u svetu pasa, od 12 do 16 godina. 

Baš kao i kod drugih pasmina, za buduće vlasnike je važno da redovno vode svog kućnog ljubimca kod veterinara, vakcinišu ga, štite od spoljnih i unutrašnjih parazita i brinu o njemu, kako bi dugo živeo srećnim životom.