Nemački ovčar

Nemački ovčar – karakteristike

Nemački ovčar (Deutscher Schäferhund) ili vučjak, jedna je od rasa koje su odgajane za čuvanje stoke, te se vremenom razvila u poslušne i lojalne pse sa neverovatnim instinktima. 

Njegov izuzetan karakter zajedno sa atletskom građom čini ga omiljenim među ljubiteljima pasa. Mnogi ga čuvaju kao kućnog ljubimca, ali je između toga popularan i radni nemački ovčar, kao pasmina koja je posebno obučena za pomoć ljudima.

Fizički izgled vučjaka

Visina: 

Mužjak 60-65 cm.                                       

Ženka 55-60 cm

Težina: 

Mužjak 30-40 kg.                                               

Ženka 22-32 kg

Boja: 

 

Čista crna; crna sa kestenjastim, braon i žutim do svetlosivim oznakama; siva sa tamnijim nijansama, crnim sedlom i maskom; vučja siva. 

 

Nemački ovčar je pas srednje veličine i po klasifikaciji FCI (klasifikacija Međunarodne kinološke federacije) pripada I grupi – pastirski psi terači stoke

Ova rasa ima blago izduženo, snažno i mišićavo telo. Glava je klinasta i u proporciji sa čitavim telom, nije previše izdužena i glomazna. Čelo je blago zaobljeno, a čeona brazda je veoma slabo ili nimalo definisana. Širina lobanjskog dela je srazmerna dužini i postepeno se sužava ka njušci. Gornja i donja vilica su izuzetno snažne, pas ima 42 zuba i makazast zagriz – sekutići gornje vilice preklapaju donju. Nos je prav, a nosna pečurka crna. Usne su takođe tamne, pripijene i lepo se zatvaraju. Ima blago ukošene bademaste oči srednje veličine i tamne boje. Prema standardu ne bi trebalo da budu svetle, jer narušavaju celokupan izgled pasmine. 

Vučjak svoje uši srednje veličine nosi uspravno. One stoje u ravni, a ušne školjke okrenute su napred. Pri kretanju, kao i u pojedinim situacijama, uši su nošene unazad. Vrat ove pasmine je snažan i mišićav bez viška opuštene kože. 

Leđa su mišićava, čvrsta i snažna, a slabine široke, kratke i izuzetno mišićave. Grudi su srednje širine, dok je donji deo duži i istaknutiji, rebra su blago zaobljena. Rep je nošen nadole i savijen u blagi luk, dužine je uglavnom do skočnog zgloba, ali ne ide preko polovine zadnjeg došaplja. Kada je pas uzbuđen, ili u akciji, rep je podignut nešto više, ali ne prelazi leđnu liniju. 

Prednje noge ove pasmine su prave gledano sa svih strana i potpuno paralelne kada se gleda spreda. Podlaktice su takođe prave i sa snažnom muskulaturom, a prednje šape okruglaste i zaobljene. Nokti su tamne boje. 

Zadnje noge idu blago unazad i kada se gledaju otpozadi paralelne, baš kao i prednje noge ove pasmine odlikuje ih snaga i mišićavost. Šape su blago povijene i skupljene, jastučići tvrdi i tamni, kao i jaki i povijeni nokti. Koža je na čitavom telu blago zategnuta i nigde nema nabora. 

Dlaka nemačkog ovčara

Postoje dve varijacije ove pasmine koje se danas odgajaju: dugodlaki nemački ovčar i vučjak sa kratkom dlakom. Oba tipa imaju poddlaku. 

Krzno vučjaka sa kratkom dlakom je gusto, oštro i ide uz telo. Dlaka je kratka na glavi i ušima, prednjoj strani nogu i šapa, dok je nešto gušća i duža na vratu i na zadnjoj strani nogu, te se pruža do došaplja ili skočnog zgloba kreirajući takozvane “pantalone” u ovom predelu. 

Dugodlaki nemački ovčar ima dugo krzno i mekanu, pokrovnu dlaku koja ide uz telo, sa pramenovima na ušima i nogama, bujne i guste “pantalone” i rep sa pramenovima koji padaju nadole. 

Nemački ovčar – boje

Vučjaci mogu biti čisto crne boje, kao i crne boje sa smeđim, žutim ili svetlosivim delovima, vučje sive boje (gvozdeno sivi nemački ovčar) ili sive boje sa smeđim delovima oko njuške i sedla.

Iako mnoge buduće vlasnike interesuju beli vučjaci, ova boja od strane Međunarodne kinološke federacije smatra se manom. U ponekom leglu mogu se pojaviti beli vučjaci, ali oni se ne mogu registrovati kao takvi. Izuzetak je Kanadski kinološki savez koji priznaje ovu rasu u beloj nijansi, pod nazivom Berger Blanc Suisse – Beli švajcarski ovčar. 

Nemači ovčar odrasli pas

Karakter nemačkog ovčara

Karakter vučjaka jedan je od najvećih razloga što je on toliko popularan i cenjen širom sveta. Ova pasmina nalazi se na listi pet najinteligentnijih rasa na svetu, na visokom trećem mestu i odlikuje je veoma bistar um. 

Izuzev inteligencije, najistaknutije osobine ove pasmine su hrabrost, lojalnost, poslušnost i samopouzdanje. Veoma su zaštitnički nastrojeni prema vlasniku i spremni su da ga odbrane u gotovo svim situacijama. 

Budući da postoji linija koja se odgaja kao radni nemački ovčar i njihovo poreklo svedoči u prilog tome da su bili odlični psi čuvari, danas su zadržali osobine poput izdržljivosti, istančanih čula i volje za radom. 

Izuzetno lako se snalaze u novim situacijama i smatra se da mogu podneti stresne situacije. Kao mana vučjaka ističe se agresivnost koja može da se ispolji u čoporu, kada pas ima potrebu za dokazivanjem. Isto tako, može se pojaviti i teritorijalna agresija iz potrebe za zaštitom vlasnika.

Izdvaja ih veoma dubok i glasan lavež koji može da ukaže na ljutnju, čak i moguć napad, a neretko ga koriste i kao vid komunikacije sa vlasnikom.  

Pravovremenom i pravilnom dresurom, agresivnost ove pasmine se može izbeći. Adekvatno dresirani vučjaci smatraju se veoma miroljubivim psima, odanim prijateljima i životnim saputnicima koji se odlično slažu sa drugim ljudima, ali i decom. 

Radni nemački ovčar

S obzirom na to da je veoma inteligentna rasa, odavno se gaji posebna linija – radni nemački ovčar, kod koga se posebna pažnja obraća na poboljšanje različitih nagona kao što su odbrana, borba, smireno reagovanje pod pritiskom i teži se ka tome da se što više povežu sa vlasnikom. 

U ovom procesu važno je održati bistrinu uma ove pasmine, kao i stabilan temperament, kako bi pratio naređenja koja su mu data. Radni nemački ovčari razlikuju se od vučjaka koji su kućni ljubimci, kao i od onih koji idu na izložbe, pre svega po karakteru, ali i izgledu. 

Oni imaju nešto deblje telo u odnosu na izložbene pse, zadnje noge su im duže i imaju veću toleranciju na nepovoljne klimatske uslove. Svi vlasnici koje zanima ova linija, prilikom kupovine uvek treba da obrate pažnju na dokumentaciju kako bi odabrali psa koji zaista ima radno poreklo. 

Dresura nemačkog ovčara

Mnogi vlasnici pitaju se kada početi sa dresurom nemačkog ovčara i koliko je ovaj proces zahtevan, posebno za neiskusne vlasnike pasa. 

Kao što je već pomenuto, inteligencija je jedna od glavnih osobina ove pasmine, pa dresura neće biti problem. Ono što ih ističe na ovom polju jeste odlično razumevanje gestikulacije vlasnika ili dresera, pa možemo reći da kada je u pitanju nemački ovčar, štene veoma brzo može da nauči osnovne komande. 

Ipak, tokom treninga i vaspitanja treba biti dosledan i postaviti se kao autoritet, pa je ova pasmina pogodna za iskusnije vlasnike

Prva faza – dresura vučjaka od 8. do 16. nedelje života

Već od 8. nedelje života treba aktivno započeti sa dresurom vučjaka, s obzirom na to da ona igra važnu ulogu u razvitku zdravog i miroljubivog psa. 

Prvi korak je socijalizacija koja je važna kako bi pas naučio da se prijateljski postavi prema neznancima koji nisu pretnja. Vlasnik bi trebalo štene vučjaka da izlaže različitim situacijama koje nisu opasne, kao i različitim zvukovima i mirisima. Kako stručnjaci navode, socijalizacija je jedna od najvažnijih stavki u vaspitanju, odnosno dresuri. Pomoću nje, povećava se samopouzdanje psa i izbegava se razvoj agresivnosti. 

U ovom periodu treba da se obrati pažnja na takozvani “crate training”, odnosno trening tokom kojeg štene nemačkog ovčara treba da prihvati kavez, odnosno boks za pse i posmatra ga kao svoje sigurno mesto. Prilikom ovog treninga potrebno je ispuniti nekoliko koraka i biti pažljiv kako pas ne bi shvatio kavez kao kaznu: 

  • Upoznavanje sa kavezom –  potrebno je staviti kavez u prostoriju u kojoj vlasnik i pas provode najviše vremena i dozvoliti psu da ga istraži i upozna. Nakon toga u kavez se mogu staviti poslastice za štence pomoću kojih će on svojevoljno ulaziti u njega i biti nagrađen za to. 
  • Redovne obroke postavljati pored kaveza ili u njega. Kada vlasnik primeti da pas lagodno jede u kavezu, mogu se zatvoriti vrata, a otvoriti ih čim pas završi obrok. Vremenom treba povećavati vreme boravka u kavezu nakon obroka. 
  • Produžavanje vremena boravka i van obroka nakon navikavanja na obrok u kavezu (kada pas ne cvili i prijatno mu je unutar kaveza. U ovoj situaciji je takođe preporučeno poslasticom ga pohvaliti za boravak u kavezu. Vremenom, vlasnik može i izlaziti van vidokruga psa i postepeno povećavati period samostalnog boravka psa. Ova faza može potrajati i nedeljama, a nakon toga će ljubimac prihvatiti boks kao svoje sigurno mesto. 

Tokom procesa navikavanja na kavez važno je biti strpljiv i ne dozvoliti da se pas oseća anksiozno ili napušteno, kako ne bi stvorio negativna osećanja prema kavezu. Crate trening je veoma bitan kako bi se izbegla pojava anksioznosti kada pas ostane sam kod kuće. Takođe, ovo je odličan način da se pas nauči pravilima da ne gricka nameštaj, ali i da se jednostavno prilagodi situacijama kao što je vožnja automobilom u kavezu. 

Ukoliko vlasnicima ovaj vid dresure nije jednostavan i štene vučjaka se buni, cvili i nije mu prijatno tokom navikavanja na kavez, preporuka je kontaktirati stručno lice poput veterinara ili dresera, kako bi trening nastavio da ide u pravom smeru

Dva čoveka u vojnoj uniformi sa nemačkim ovčarom pored njih

Druga faza – dresura vučjaka od 3. do 9. meseca života 

U ovoj fazi, dresura nemačkih ovčara usmerena je ka učenju poslušnosti, kontroli i učenju psa da se odazove na poziv. Baš kao i u preostalim fazama dresure, važno je da vlasnik koristi nagradice i pohvale kao vid vaspitanja, uz izbegavanje agresivnosti i kažnjavanja. 

Ukoliko se neadekvatno dresira, može doći do kontraefekta, te se kod psa izazove agresivnost ili plašljivost, što nisu osobine koje krase ovu rasu. 

Proces je jednostavan, a psa treba navići na komande kao što su “sedi”, “lezi”, “dođi” i slično uz poslastice i hranu koje treba davati nakon pravilno izvedene komande. 

Treća faza – dresura nemačkog ovčara od 9. do 24. meseca života 

U ovoj fazi, štene nemačkog ovčara postepeno sazreva u odraslu jedinku, a kako bi komande zapamtio tokom celog života, važno je fokusirati se na poboljšanje reagovanja na komande, kontrolu impulsivnog reagovanja, poboljšanje veština poslušnosti i napredovanje u pogledu prepoznavanja mirisa, agilnosti i obavljanja različitih zadataka. 

Važno je ostati fokusiran na ciljeve koje vlasnik želi da postigne, budući da mnogi žele da imaju poslušnog ljubimca koji će obavljati osnovne komande, a tu su i oni koji žele da dresiraju radnog psa koji će znati mnogo više od bazilnih komandi i zadataka.

Neiskusnim vlasnicima ove rase je preporučeno da se savetuju sa profesionalcima i ostanu dosledni tokom vaspitanja, odnosno dresure. 

Životni vek i zdravlje nemačkog ovčara

Životni vek nemačkog ovčara je od 9-13 godina.

Uz redovne posete veterinaru, redovno vakcinisanje, pravilnu ishranu, negu i trening, vučjak bi trebalo da doživi pozne godine. Ipak, baš kao i kod drugih rasa, moguća je pojava određenih oboljenja. 

Kao najvažnija stavka za ovu pasminu, ističe se ishrana od koje zavisi rast i razvoj psa u ranoj fazi života. U tom smislu ne treba preterati sa kalorijama, jakom hranom i količinom hrane kako bi se izbegao razvoj pojedinih oboljenja. 

Ukoliko se ne vodi računa, može doći do displazije kukova, oboljenja koje nije retkost kod srednjih rasa, kao i problema sa kičmom i laktovima. 

U jednom istraživanju primećeno je da je čak 45% policijskih nemačkih ovčara razvilno degenerativnu spinalnu stenozu – suženje kičmenog kanala. 

Zbog veličine ušiju, skloni su pojavi različitih ušnih infekcija, a kao i svi srednji i veći psi, moguća je pojava nadutosti, pa je važno pravilno rasporediti obroke i količinu hrane koja se daje psu. Takođe, moguća je pojava bolesti zuba i epilepsija. 

Nemački ovčar – ishrana

Ishrana nemačkog ovčara je veoma važan faktor za dug i zdrav život ove pasmine. Baš kao i za sve druge rase, važno je odabrati kvalitetnu hranu za pse bogatu nutrijentima poput masti, proteina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala

S obzirom na to da je ova pasmina veoma aktivna, treba birati visoko kaloričnu hranu koja će im obezbediti dovoljno energije za dnevne aktivnosti. Ipak, ni ovde ne treba preterati kako ne bi došlo do pojave zdravstvenih problema.

Nutrijent na koji treba obratiti posebno pažnje prilikom biranja adekvatne hrane za vučjaka jeste protein. Štene nemačkog ovčara zahteva oko 22% proteina u ishrani, a odrastao pas oko 18% proteina tokom dana. 

Najbolja opcija je kombinacija granula za pse i vlažne hrane za pse koju ovi kućni ljubimci izuzetno vole. U ovom procesu posebno treba obratiti pažnju na količinu hrane za nemačkog ovčara, kako ne bi došlo do prejedanja i problema sa želucem, kao što je nadutost. 

Vučjak bi trebalo da jede dva puta dnevno, ujutru i uveče, a količina zavisi od uzrasta psa, zdravstvenog stanja, kilaže i nivoa aktivnosti. Uglavnom proizvođači na pakovanju istaknu dnevne potrebe ljubimaca u skladu sa njihovim stepenom aktivnosti i kilažom. Važno je pratiti uputstva, a za detaljne informacije je najbolje potražiti savet od pouzdanog veterinara

Nega nemačkog ovčara

Nega nemačkog ovčara nije preterano zahtevna. Ova pasmina zahteva redovno četkanje, barem jednom nedeljno, budući da se tokom cele godine linja. U periodu intenzivnog linjanja, na proleće i jesen, potrebno je svakodnevno četkanje. Kupanje ove rase nije preporučeno, jer se na taj način skida njegova prirodna masnoća, što može dovesti do različitih problema, pa čak i ozbiljnijih infekcija kože. 

Iako se izbegava kupanje, redovno treba da se proveravaju i čiste uši ove rase, budući da su velike i lako se mogu inficirati. Takođe je potrebno redovno čistiti zube, a štapići za pse pomažu da se održi pravilna higijena usne duplje i izbegnu infekcije koje mogu biti veoma opasne. 

Vučjaci zahtevaju redovne dnevne šetnje i različite aktivnosti koje ih aktiviraju kako fizički tako i mentalno. Dužinu šetnje vlasnik treba da prilagodi potrebama svog ljubimca, a ove rase uživaju čak i u višesatnim šetnjama. Odlično podnose različite klimatske uslove i pogodni su za kuće sa dvorištem. Naravno, to ne znači da pas treba sve vreme u dvorištu, posebno ne na lancu, već je značajno da vreme provodi sa vlasnikom i svim ukućanima. 

Budući da je veoma zaštitnički nastrojen, ukoliko provodi vreme u dvorištu, važno je dobro ograditi dvorište, kako ne bi mogao da napadne slučajne prolaznike koje bi mogao da smatra pretnjom. Važno je obratiti pažnju i na kućne posete, da bi se izbegao napad na goste usled zaštitničkog stava koje ova pasmina može da zauzme. 

Dva crna Nemačka ovčara u polju

Nemački ovčar – prodaja i cene štenaca

Nemački ovčari veoma su popularni kućni ljubimci širom sveta, pa je prodaja nemačkih ovčara zastupljena i kod nas. Za sve koji žele da deo njihovog života postane nemački ovčar, cena igra značajnu ulogu prilikom kupovine. Na oglasima se može naći štene nemačkog ovčara po ceni od 80 evra pa naviše, a mogu se naći i štenci po ceni i do nekoliko stotina evra. Crni nemački ovčar, kao i dugodlaki nemački ovčar obično su skuplji. 

Osim putem oglasa, prodaja nemačkog ovčara moguća je i putem odgajivačnice. Ono što svaki budući vlasnik ove rase treba da zna jeste da treba pažljivo birati odgajivačnice, budući da postoji više linija nemačkih ovčara koji se gaje na različite načine i kod kojih se neguju različite karakteristike. 

Bilo da je vaš izbor klasična rasa, crni nemački ovčar ili dugodlaki nemački ovčar, uvek je važno kupiti psa proverenog porekla sa dokumentima koji svedoče o njihovom poreklu i zdravlju, kako bi se izbeglo nasleđivanje bolesti. 

Poreklo i istorija vučjaka

Kako se u pojedinim izvorima navodi, preci vučjaka su bili prisutni na teritoriji Nemačke još u dalekom 7. veku, ali rasa kakvu danas poznajemo prvi put se pojavljuje mnogo vekova kasnije. 

O istoriji nemačkog ovčara mnogo govori i njegov naziv. Smatra se da je nastao u 19. veku ukrštanjem najinterligentnijih, najposlušnijih i najodgovornijih ovčara u tadašnjoj Nemačkoj. Osnivačem rase smatra se kapetan Max von Stephanitz. Cilj kapetana Stephanitza bio je da odgaji rasu koja će biti korisna i posedovati niz radnih kvaliteta. 

Prvi pas nastao je krajem 19. veka pod imenom Horand von Grafath i bio je prvi upisan u matičnu knjigu novonastalog amaterskog društva koje je okupljalo oko 30.000 članova. 

Mnogi smatraju da je rasa ukrštena sa vukom, zbog neverovatne sličnosti sa ovom divljom životinjom, te je odatle nastalo i popularno ime “vučjak”. Ipak, Društvo nemačkog ovčara je odbacilo ovu teoriju. 

Nemačke ovčare u tom periodu izdvajala je inteligencija, brzina, dobar njuh i snaga, te su bili zaduženi za čuvanje ovaca i odbranu od predatora, ali i kao radni psi u različitim sektorima. U tom periodu, ova pasmina nije smatrana za kućnog ljubimca i prijatelja ljudima.

Upravo zbog sjajnih osobina koje ih odlikuju, do Prvog svetskog rata postali su prepoznatljivi širom sveta i gajeni su kao radni psi. Radni nemački ovčar bio je veran policijski pas, ali i pas vodič za slepe. S obzirom na to da ga izuzev inteligencije, poslušnosti i odanosti krasi i izuzetno strpljenje, ova pasmina se odlično snašla u ulozi vodiča slepih. 

Tokom Drugog svetskog rata tražili su ga i saveznici i Nemci, ali ga je pratila loša reputacija zbog raspoređivanja u koncentracione logore, ali i zbog činjenice da je nemački ovčar Blondi, bila verni pratilac Adolfa Hitlera. Brojne propagandne fotografije iz toga doba prikazuju Hitlera upravo sa njegovim ljubimcem. 

Danas vučjak ima nekoliko uloga, popularan je kao porodičan pas i kućni je ljubimac velikog broja ljubitelja životinja. Izuzev toga, nalazi se u ulozi policijskog psa, psa vojske i radnog psa čuvara, tragača, psa za terapiju i vodiča slepih. 

Zaključak

Ova pasmina spada među najinteligentnije rase, što ih čini veoma poželjnim kućnim ljubimcima u čitavom svetu. Iako nije rasa za sve, posebno za nesigurne vlasnike, ukoliko se pravovremeno i adekvatno dresira, može biti odličan čuvar i zaštitnik svog vlasnika, ali i čitave porodice, bez razvijanja agresivnog ponašanja.

Spadaju u zdrave rase, a ukoliko su proverenog porekla, bez genetske predispozicije za određena oboljenja, i uz redovnu i adekvatnu negu i ishranu mogu živeti i do 13 godina.