Pomeranac

Pomeranac – karakteristike poma

Pomeranac, pomeranski špic ili kolokvijalno pom je izuzetno mali pas koji je postao popularan tokom 18. veka. U to doba bio je nešto veći, da bi se vremenom veličina ove rase smanjila. Danas su upravo veličina, ali i izuzetno simpatičan celokupan izgled i karakter neke od stavki koje privlače mnoge vlasnike da odaberu pomerance za svoje ljubimce. 

Izgled pomeranaca

Pomeranac se ubraja u patuljaste pse i po klasifikaciji FCI pripada V grupi – Špic tip i primitivni tip pasa. Mužjak i ženka ove rase ne razlikuju se značajno, a ženke mogu biti manje do 10% od svojih srodnika muškog pola. 

Glava ove rase je srednje veličine, najšira pozadi i sužava se ka prednjem delu. Njuška je šiljata, ali nije predugačka, a nos je okrugao i čisto crne boje, dok je kod braon pomeranca tamno braon. Skladnih je proporcija u odnosu na lobanju  – otprilike 2:4. Usne nisu prevelike i prijanjaju na vilicu tako da nema nabora oko njih. Potpuno su crne boje, osim kod braon pomeranskih špiceva, kome su braon boje. Vilica je normalno razvijena sa makazastim zagrizom – gornji sekutići usko preklapaju donje, a jaki očnjaci se uklapaju jedan u drugi. Ova rasa ima 42 zuba. 

Uši su trouglaste, visoko postavljene i prekrivene dugačkom dlakom. Uvek stoje uspravno, a dolaze do izražaja u zavisnosti od šišanja, odnosno dužine i oblika krzna psa. Oči su bademaste, neznatno kose, a kod pojedinih predstavnika rase i okrugle, srednje veličine, sa malim razmakom. Kapci su crne boje, osim kod braon i belih predstavnika rase, a zenice su najčešće tamno braon boje. 

Vrat je srednje dužine, postavljen široko i prekriven je gustom dlakom. Leđa su kratka i ravna, a slabine kratke, široke i jake. Stomak je blago uvučen. Rep pomeranca je čupav, srednje dužine i postavljen visoko.

Prednje noge su čvrste, rame je mišićavo, a lopatica je duga i položena unazad. Nadlaktica formira ugao od 90 stepeni u odnosu na lopaticu. Prednje šape su male, okrugle i zatvorene sa dobro zaobljenim čvrstim noktima – takozvane mačije šape. Jastučići i nokti su tamni. 

Zadnje noge su veoma mišićave, stoje pravo i paralelno, butina i potkolenica su približno jednake dužine. Zadnje šape su takođe okruglaste i male, sa dobro zaobljenim, tamnim i čvrstim noktima. Jastučići su grubi, tamne boje. 

Dlaka pomeranaca

Jedna od karakteristika koje ovu pasminu izdvaja od drugih je definitivno krzno pomeranca. Poddlaka je čvrsta u gusta, a gornji sloj dlake ravan, mekan, dugačak i svilenkast na dodir. Glava, uši, prednja strana prednjih i zadnjih nogu kao i šape, prekriveni su kratkom i baršunastom dlakom dok je ostatak tela pokriven dugih bogatim krznom. Važno je naglasiti da je krzno pravo, nije razdvojeno duž leđa, nema talasa, ni kovrdža i nije čupavo. 

Da bi ostala baršunasta, zdrava i gusta, važna je redovna nega krzna pomeranca, o čemu će kasnije biti reči.

Boje krzna 

Jedna od najpopularnijih boja koju budući vlasnici biraju je narandžasta, a izuzev toga mogu se naći beli pomeranac, crni pomeranac, bež, vučiji sivi i crveni predstavnik rase. Standard pored toga dozvoljava i druge nijanse. 

Beli pomeranac treba da bude čisto beo, narandžasti pomeranski špic treba da bude ravnomerno obojem, a na repu, grudima i pojedinim delovima nogu moguća su posvetljenja. Vučje sivi pomeranski špic ima srebrno sivu dlaku sa crnim vrhovima, dok su njuška i uši tamne boje. 

Kako standard FCI nalaže, druge boje koje krase pomerance moraju imati belu kao osnovnu boju, a sve šare treba da budu ujednačene, u jednoj boji, bilo crnoj, braon, sivoj, narandžastoj ili krem. Poželjno je da šareni pomeranci imaju raspoređene boje po čitavom telu. 

Za svakog budućeg vlasnika je važno da se uveri da pomeranac dolazi sa svim neophodnim dokumentima koji svedoče o njegovom čistom poreklu, posebno ukoliko želi da kupi šarenog pomeranca koji dolazi u nekoliko boja. 

Pomeranac – karakter pomeranskog špica

Za sve one čiji je izbor rasa pomeranac, karakter igra jednu od presudnih uloga, te se uvek pre kupovine i interesuju za naijstaknutije osobine ove pasmine.

Pomeranac je društven, ekstrovertan, pas koji je prijateljski nastrojen, uglavnom razigran, inteligentan, aktivan i gotovo uvek pun energije. On je jedan od pasa koji voli da laje, uglavnom pokazivajući želju za avanturom, ili kao znak radosti. U pojedinim situacijama može lajati usled susretanja sa nepoznatim okruženjem. 

U brojnim situacijama mogu pokazati neustrašivost i hrabrost. Često vlasnika svojim lavežom može da upozori i najavi neuobičajene situacije i zaštitnički je nastrojen, skoro kao veliki psi čuvari.  Isto tako, pomeranski špic se svojim malim telom može suprotstaviti mnogo većoj pasmini uz aktivno lajanje i skakutanje. Na ovaj način uglavnom pokazuje svoju snagu, a ponekad i želju za igrom. 

Uloga vlasnika je da u ovim situacijama ispravno odreaguje, proceni koje su namere njegovog ljubimca, ali i drugog psa, te na taj način izbegne nezgodne situacije i ozbiljne povrede pasa.

Ova pasmina sjajno se slaže sa decom, drugim psima, ali i mačkama, te je odličan izbor za porodice za decom, kao i one koji planiraju da imaju više ljubimaca različite vrste. 

Pomeranac je idealan izbor za sve koji žive u stanovima i odlično će se snaći čak i u prostoru male kvadrature, budući da su rasa izuzetno malih dimenzija.

Sjajno se snalazi u različitim okruženjima, kako u poznatom, tako i u nepoznatom. Nije destruktivan, ali baš kao i druge minijaturne rase ume na trenutke da grize nameštaj, skače i laje usled viška energije, ili iz čiste dosade. 

Ukoliko želite da saznate kako da naučite psa da ne grize, pročitajte naš blog na tu temu. 

Voli da se mazi, igra i uživa u četkanju. Deca ga vole upravo zbog njegovog karaktera ali i neizmerne slatkoće. Iako je u sjajnim odnosima sa decom ipak ga ne treba ostavljati nasamo sa najmlađima, budući da oni često nemaju osećaj, previše pritiskaju psa, te može doći do nezgodnih situacija. 

Kako dresirati pomeranca

Pomeranac je inteligentan pas, te njegova dresura ne predstavlja problem većini vlasnika. Ipak, ova pasmina ima izraženu crtu tvroglavosti, što može naići kao prepreka tokom dresure.

Prilikom dresiranja psa, postupak je isti kao i kod drugih rasa, po principu nagrađivanja poželjnih ponašanja i “kažnjavanja” negativnih. Naravno, agresiju uvek treba izbegavati prilikom dresure, ali i tokom njihovog života. 

Kada vlasnik želi da pas nauči komandu i poželjno ponašanje, važno je krenuti jednostavnim izgovaranjem komande, a kada ljubimac to i učini, nagraditi ga poslasticom za pse. Nekoliko puta bi trebalo ponavljati isti postupak kako bi pas shvatio da se poželjna ponašanja zapravo nagrađuju. 

U situacijama kada pas ispolji neželjeno ponašanje poput griženja nameštaja, kablova, ili čak ukućana trebalo bi biti odsečan i odlučan, te kratkim i jasnim “ne” psu naglasiti da to ponašanje nije poželjno. Ukoliko se tokom ove situacije vlasnik igra sa psom, potrebno je naglo prekinuti sve zajedničke aktivnosti i na taj način pokazati negodovanje onim što je on načinio. 

Ova rasa može naučiti i trikove, a ovaj proces biće mu izuzetno zabavan i sjajan je način da se povežu sa vlasnikom. Učenje trikova treba da bude dinamično, budući da im ponavljanje iste radnje brzo dosadi. 

Dresura izuzev toga podrazumeva i ranu socijalizaciju psa, koja će doprineti tome da odrastao pom bez problema prihvati druge životinje, te se bez stresa i straha lako snađe u novim situacijama. U tom smislu trebalo bi ljubimca izlagati različitim situacijama još dok je pomeranac štene, kao što su različiti mirisi, zvuci, drugi ljubimci i sl. 

Zdravlje pomeranca

Životni vek pomeranaca je 12-16 godina. 

Ukoliko se vlasnik o njemu brine dobro, vodi računa o ishrani, redovnoj aktivnosti i ide na redovne preglede kod veterinara, uz obaveznu vakcinaciju, pom će dočekati poznu starost. 

Pomeranac je generalno zdrava rasa. Međutim baš kao i kod drugih ljubimaca, moguće je da dođe do pojedinih oboljenja. U tom smislu, ova pasmina je sklona problemima sa očima, zubima, ušima, a može patiti i od iščašenja kolena i poremećaja dušnika usled kojeg se javlja kašalj. 

Važno je redovno pregledati kožu ljubimca i osetljive delove na telu i održavati ih čistima kako se ne bi javila infekcija. Isto tako, redovne posete veterinaru pomoći će da se eventualno oboljenje ili problem prepoznaju i reše na vreme. 

Takođe, odmalena je važno da pomeranac bude vakcinisan i čipovan, kao i da se redovno tretira preparatima protiv buva i krpelja. Dlaka pomeranca jedan je od njegovih zaštitnih znakova, pa je važno održavati je zdravom i čistom. 

Pomeranac – nega i aktivnosti koje ova rasa zahteva

Nega pomeranca nije preterano zahtevna. Iako vole da se igraju i uživaju u aktivnostima, rado će ih sprovoditi i u zatvorenom prostoru, te im je dnevno dovoljna jedna do dve šetnje, ukoliko vlasnik primeti da ih ljubimac zahteva. Osetljivi su na toplotu, pa u periodima kada su visoke temperature, šetnju treba prilagodititi vremenu, birati hladnije periode dana i uvek uz sebe imati vodu kako bi se pas osvežio.

Pomeranac izuzetno voli da se igra, uči nove stvari i uživa da bude u centru pažnje. Kako bi vlasnik ispunio njegove potrebe važno je da mu obezbedi veći broj igračaka za pse i kutak u domu samo za njega. Predlog je da se igračke menjaju, tako da uvek može da mu se ponudi novi vid zabave. Kutak za njega ne mora da bude veliki, budući da je ova rasa izuzetno mala. Dovoljno je da se u odgovarajući ćošak smesti udoban krevet ili ležaj za pse, nekoliko igračaka i pomeranac će brzo prihvatiti ovo mesto za odmor, ali i igru. Naravno, ovi psi kao i svi drugi, najviše uživaju u društvu vlasnika. 

Redovno treba negovati zube ove pasmine, s obzirom na to da su skloni oboljenjima zuba. To znači da ih treba redovno prati, minimum jednom nedeljno, a po mogućstvu i znatno više. U nezi zuba pomoći će i štapići za pse koji će umanjiti mogućnost taloženja kamenca i bolesti zuba. 

Nokte treba redovno kratiti, a budući da su do jednog dela noktiju psa nervi, ovo je veoma delikatan posao. Ukoliko vlasnik nije siguran dokle treba da seče nokte svog ljubimca, trebalo bi da za to angažuje profesionalce. 

Prilikom četkanja psa treba proveriti i njegove uši. One ne bi trebalo da imaju bilo kakav miris, a nije poželjno da imaju previše voska i mrvica unutar kanala. Ukoliko se iz ušiju oseti neprijatan miris, verovatno je došlo do neke vrste infekcije. 

Prilikom redovnog pregleda ili tokom maženja sa psom, vlasnik treba da obrati pažnju i na kožu psa, kao i na donju stranu šapa i oči koje treba da budu bistre, bez crvenila ili iscedaka. Preporuka je jednom nedeljno vizeulno proveriti sve od navedenih segmenata kod ljubimca i na taj način sprečiti pojavu ozbiljnijih problema. 

Nega dlake 

Pomeranac ima izuzetnu dlaku koja ga na neki način izdvaja od drugih pasmina i privlači ljubitelje životinja. Ova pasmina se umereno linja i dovoljno im je češljanje dva puta nedeljno. Za negu ne treba koristiti previše fin češalj, jer im može oštetiti poddlaku, nakon čega krzo dobija potpuno drugačiji izgled. Umesto toga, treba izabrati grublji češalj za pse i prolaziti kroz dlaku temeljno, a zatim ga lagano četkati kvalitetnom žičanom četkom za pse. 

Tokom proleća i jeseni pomeranac se nešto više linja, te je tad potebno češće četkanje, a ženke imaju intenzivnije linjanje i gubitak poddlake nakon okota i kada su pod stresom. 

Odmalena štene pomeranca treba navikavati na četkanje, posebno na održavanje čistoće šapa i osetljivih delova poput ušiju. Jedino na taj način u odrasloj dobi uživaće u ovom procesu. Kupanje pomeranca je preporučeno u kojoj god meri vlasnik to želi, ali je važno za ovaj postupak koristiti blage šampone za pse koji će prijati nežnoj koži ove pasmine.

Ishrana pomeranaca 

Pomeranac, baš kao i druge rase zahteva kvalitetnu i izbalansiranu ishranu kako bi održao optimalno zdravlje, živeo dugo bez zdravstvenih problema i kako ne bi razvio gojaznost. Takođe, neadekvatna ishrana pomeranaca može dovesti i do problema sa ligamentima i zglobovima. Ono što vlasnik treba da zna jeste da štene pomeranca može da sagori kalorije znatno brže u odnosu na odraslog psa, pa je važno ishranu prilagoditi potrebama i godinama ljubimca. 

Dnevni unos hrane zavisi od aktivnosti, zdravstvenog stanja, godina, metabolizma i nivoa aktivnosti psa. Prosečna količina hrane koju pomeranac treba da unese na dnevnom nivou je 50-110 g visoko kvalitetne suve hrane za pse, koju treba podeliti na dva obroka. 

Štenci pomeranca treba da imaju nešto više obroka, upravo zbog brzog trošenja kalorija. Oko količine hrane za štence, starije pse, neaktivne pomerance i skotne ženke, trebalo bi se posavetovati sa pouzdanim veterinarom. 

Mnogi proizvođači hrane za štence i odrasle pse, na pakovanjima istaknu neophodnu i preporučenu dnevnu količinu hrane u skladu sa težinom i stepenom aktivnosti psa, pa bi ovaj podatak trebalo da pomogne svim vlasnicima ove pasmine. 

Izuzev kvalitetne hrane, važno je za ljubimca odabrati i adekvatne činije, kako bi hranjenje bilo pravilno i prijatno za njega. Pročitajte naš tekst u kome se bavimo odabirom idealne činije za ljubimce i informišite se više na ovu temu. 

Pomeranac – cena i prodaja pomeranaca 

Pomeranski špic je veoma cenjen pas širom planete, sa izuzetnih poreklom, neodoljivim izgledom i sjajnim karakterom. Zbog navedenih stavki, ali i veličine koja ga smešta među pse igračke, kada je u pitanju pomeranac, cena je nešto viša. 

Prodaja pomeranaca vrši se putem oglasa, ali i u registrovanim odgajivačnicama. Na oglasima se cene kreću od 200 €, pa sve do 1500 €, dok su cene u odgajivačnicama raznolike. Za svakog budućeg vlasnika je važno da izabere štene koje je vakcinisamo, očišćeno od parazita i dolazi sa rodovnikom koji svedoči o njegovom poreklu. 

Takođe, na osnovu već opisanih telesnih karakteristika, budući vlasnici mogu uočiti da li se radi o čistokrvnom pomeranskom špicu, te odabrati štene po želji. 

Istorija i poreklo pomeranca

Pre nego što se odluče da pomeranac bude njihov pas, mnogi vlasnici istražuju istoriju i poreklo ovog ljubimca, koje značajno govori o njegovom karakteru.

Pomeranac je svoje ime dobio po nekadašnjoj regiji Pomerania ili Pomorje, na kojoj je nastao, koja se nalazila na granici Poljske i Nemačke, na južnoj obali Baltičkog mora. U ovoj regiji pretežno su se nalazila jezera, mali gradovi, veliki posedi i šuma. Kao i drugi psi tipa špic, nastali su od krupnijih radnih pasa iz arktičke regije, korišćenih za lov, čuvanje, ali i nošenje tereta. 

Kao što je već pomenuto, pomeranac je nekada bio pas većih dimenzija, ali i dalje najmanji od pasa špic tipa, odnosno nemačkih špiceva kojima pripada. Smatra se da su špicevi nastali čak 400. godine pre nove ere i da su najstariji psi u centralnoj Evropi. 

Ipak, pomeranac se pojavljuje nešto kasnije, a istoričari se ne mogu složiti sa tačnim vremenom kada je nastao pomeranac kog danas znamo. Po nekim podacima, prvi pomeranci bili su teški 30 kg. Prvi primerci bili su beli, braon, crni i šareni, a crvena i narandžasta boja bile su veoma retke u to doba. Poznati slikar i vajar, Mikelanđelo, imao je pomeranca, a kako legenda kaže,čak je i veliki naučnik Isak Njutn izabrao upravo ovu pasminu.

Najveću popularnost rasa pomeranac stekla je tokom 18. veka kao jedna od omiljenih pasmina kraljevskih porodica. O njihovoj popularnosti svedoči veliki broj slika na kojima su naslikani popularni vladari sa svojim pomerancima. Kraljica Šarlot je značajno uticala na razvoj ove rase kada je donela dva pomeranca – Fibi i Merkur, u Englesku, 1767. godine. 

Godine 1873. oformljen je Kinološki savez Velike Britanije i takozvani špic psi su bili jedna od prvih prepoznatih i zabeleženih rasa, što govori o njihovom tadašnjem, ali i današnjem ugledu. 

Kasnijih godina njihova popularnost raste, a pomeranac po imenu Marko (Marco) poslat je iz Italije u Englesku, da bude ljubimac kraljice Viktorije. Izuzev ovog pomeranca, kod kraljice je bilo još nekoliko štenaca, ali je Marko doživeo najveću slavu i osvojio brojne trofeje na tadašnjim takmičenjima. Budući da je ova vladarka bila izuzetno poštovana, a njena ljubav prema pomerancima očigledna, razvoj rase bio je u ekspanziji. U jednom periodu, kraljica je u svojoj odgajivačnici imala 35 pomeranaca. 

S obzirom na to da je najcenjeniji kraljičin pomeranac Marko bio sićušan, odgajivačnice pasa u Velikoj Britaniji počele su da uzgajaju još manje primerke, po ugledu na njenog ljubimca. Pomenućemo da su pomeranci imali nekoliko imena od kojih se neka koriste i danas – pas lisica (zbog specifičnog izgleda koji podseća na ovu divlju životinju), špic pas, nemački špic, volpino, lulu, pomer i sl. Zanimljivo je da je u Nemačkoj ova rasa prihvaćena tek 1974. a do tada se svih 5 veličina nemačkog špica zvalo istim imenom. 

Ko je pomeranac Boo?

Pomeranac Boo je jedan od primeraka ove rase koji je veoma brzo osvojio internet i stekao ogromnu popularnost na svojoj Facebook stranici. Rođen je 2006. godine, a uginuo 2019. godine i bio je ljubimac jedne od zaposlenih u kompaniji Facebook. 

Ono što je bilo zanimljivo u vezi sa Boo pomerancem jesu njegove fotografije koje su očarale sve ljubitelje životinja, te je bio poznat kao “najslađi pas na svetu”. O njegovoj popularnosti svedoči i to da je bio model na mnogim reklamama, gostovao u televizijskim emisijma, ali i da je pomeranac Boo na Facebook-u imao 16 miliona pratilaca. Ono što je ovog predstavnike rase izdvajalo jeste i frizura koja je činila da izgleda još simpatičnije, te danas mnogi prilikom kupovine rase traže upravo Boo pomerance, primerke sa izgledom sličnim njemu. Ovako ošišan pas izgleda apsoultno kao igračka, sa kraćom ujednačenom dlakom na čitavom telu. 

Zaključak

Pomeranac je rasa izuzetnog porekla, sjajnog karaktera i sitne građe, zbog čega se nazivaju takozvanim psima igračkama. Ukoliko se adekvatno dresira i vaspita, ova pasmina biće izuzetno privržena vlasniku, odana, energična, umereno aktivna i razigrana. Budući da je izuzetno inteligentna, dresiranje ne bi trebalo da bude problem, osim ako se ne ispreči tvrdoglavost, koja krasi predstavnike ove rase. 

Generalno je zdrav pas, zahteva umerenu šetnju i negu, a posebnu pažnju treba obratiti na dlaku pomeranca, kako bi održala svoj neverovatan izgled koji je ujedno i zaštitni znak ove rase. 

Ovu pasminu u istoriji je posedovala kraljevska porodica Velike Britanije. Jedan od najpoznatijih predstavnika rase je pomeranac Boo (2006-2019), čija je vlasnica objavila 2 knjige sa slikama –  Boo: The Life of the World’s Cutest Dog, koja je objavljena na čak 10 jezika i Boo: Little Dog in the Big City. 

Oni koji se odluče da njihov ljubimac bude pomeranac, neće pogrešiti sa izborom budući da će dobiti energičnog, veselog i inteligentnog psa.