Parvovirus kod pasa – šta je i kako se leči mačija kuga kod pasa

Parvovirus kod pasa jedna je od najozbiljnijih bolesti koje mogu zadesiti vašeg četvoronožnog ljubimca. 

Sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj virus se prvi put pojavio, kao mutacija virusa mačijeg parvovirusa (FPV). U tom periodu, smrtnost je bila izuzetno velika, budući da nijedan pas nije imao imunitet.

Danas je situacija nešto drugačija, smrtnost je znatno manja, za šta je pre svega zaslužna prevencija i razvoj veterinarske prakse. 

Ipak, kako biste zaštitili svog ljubimca u što većoj meri, važno je da se upoznate sa svim važnim informacijama u vezi sa parvovirusnom infekcijom psa. Nastavite sa čitanjem i informišite se!

Šta je parvovirus kod pasa? 

Parvovirusna infekcija se može pojaviti kod nekoliko vrsta sisara u različitim oblicima.

Ono što je važno za vlasnike koji čuvaju pse i mačke zajedno jeste da psi ne mogu dobiti virus od mačaka, kao ni mačke od pasa, jer se ne zaražavaju virusom istog tipa. 

Ova bolest kod pasa javlja se kao parvovorius tipa 2 (CPV-2). Od trenutka nastanka, opaki virus mutirao je nekoliko puta, pa tako postoje CVP -2a, CPV-2b, a odskora i CPV-2c. 

Kao što smo pomenuli, parvovirus kod pasa nastao je kao mutacija mačije kuge, virusa koji kod mačaka izaziva panleukopeniju. Odatle se i danas naziva upravo tako – mačija kuga.

Parvo je virus veoma jednostavne strukture, što ga i čini toliko opasnim. Sklon je mutacijama, te je prevencija ponekad otežana.

Ovaj zarazni DNK virus koji se javlja se u dva oblika: 

• Gastrointestinalni – češće se javlja; Ovim oblikom pogođen je crevni trakt i koštana srž. Napada ćelije u crevima, pa su prvi znaci da je pas zaražen slabost, dehidriranost i mršavljenje. 
• Kardiovaskularni – ređe se javlja; Ovaj oblik dovodi do upale srčanog mišića i psi koji ga prežive uglavnom tokom celog života imaju srčane probleme. 

Iako je važno biti upoznat sa teorijskim podacima, ono što zanima sve vlasnike jeste praksa i odgovor na pitanje kako da pomognu svom ljubimcu. 

Šta je to što parvoviroza čini organizmu psa? 

Na samom početku infekcije dolazi do oštećenja creva, a zatim i do ozbiljne dehidratacije. Krvni sudovi pucaju, krv ulazi u creva, što omogućava širenje bakterija po čitavom organizmu i razvoj bakterijske infekcije. U ovom procesu može doći do razvoja septikemije i na kraju smrti.

Ne brinite, nešto je i u vašoj moći. 

Prevencija, ali i pravilna i brza reakcija mogu sprečiti fatalni ishod, o čemu će kasnije biti više reči. 

Kako se prenosi parvovirus kod pasa?

Parvovirusi su rasprostranjeni kod svih sisara. Ipak, dobra vest je da svaka vrsta ima drugačiji oblik virusa, pa prenos parvavirusa sa psa na čoveka nije moguć.

A kako se vaš ljubimac može zaraziti? 

Parvo kod pasa se prenosi direktnim ili indirektnim putem. Indirektni put prenosa obuhvata kontakt sa izmetom zaražene životinje, a budući da je izuzetno otporan, može opstati i na činijama, obući, odeći, igračkama i drugim predmetima, čak i do 6 meseci. 

Za razvoj infekcije ključna su tri faktora:

• Okolina – izvor zaraze sa kojim pas dolazi u kontakt
• Otpornost domaćina (imunitet psa, da li je pas vakcinisan ili ne)
• Jačina uzročnika, odnosno njegova virulentnost 

Dakle, neće se svaki pas koji dođe u kontakt sa virusom nužno zaraziti. Važno je koja je količina virusa prisutna i kakav je imunitet psa. 

Od trenutka ulaska virusa u organizam ljubimca, do ispoljavanja simptoma prođe do 7 dana, ali se može ispoljiti i ranije. 

Ukoliko imate više pasa i jedan je zaražen ovom infekcijom, pratite ponašanja drugih ljubimaca i reagujte brzo. Veoma je važno da obolelog ljubimca izolujete i dezinfikujete sve površine sa kojima je došao u kontakt, kako biste zaštitili druge ljubimce od bolesti. 

Za izolovanje će vam odlično poslužiti izdržljive ograde za pse koje ljubimcu neće stvoriti osećaj skučenog prostora i ujedno će mu dozvoliti da “sve drži na oku”.

Za dezinfekciju površina i sredine je preporuka da koristite preparate na bazi 2-2,5 % aktivnog hlora.

Da li postoje faktori rizika za pojavu virusa?

Osnovni faktor rizika za zarazu jeste uzrast psa. 

Štenci mlađi od 4 meseca su najosetljiviji, odnosno najpodložniji zarazi. 

Takođe se naziva i “bolest mladih pasa”, jer prvenstveno oboljevaju štenci stari nekoliko nedelja ili meseci. Parvovirus kod odraslih pasa se takođe može javiti, ali sa lakšom kliničkom slikom. 

Isto tako, psi koji borave u lošim sanitarnim uslovima, skloni su zarazi, posebno u najranijem periodu, dok su u leglu sa nekoliko jedinki. Baš kao i kod ljudi, još jedan faktor rizika jeste stres, usled koga se povećava mogućnost razvoja infekcija različitog tipa. 

Kod pojedinih rasa treba posebno voditi računa. 

Vlasnici rotvajlera, dobermana, pinčera, jazavičara, engleskog springer spanijela, nemačkog ovčara i labradora treba dodatno da obrate pažnju, budući da su ove rase pasa osetljivije na parvo kod pasa. 

Parvovirus simptomi – kako se manifestuje parvovirus kod pasa?

Panika i strah su jedni od najvećih ljudskih neprijatelja. 

Zato je kod ovog veoma ozbiljnog oboljenja, važno eliminisati paniku, reagovati brzo, ali smireno, kako bismo na najbolji način pomogli ljubimcu i na vreme ga odveli kod odabranog veterinara. 

Da li znate kakva je klinička slika infekcije? 

Da li vaš ljubimac povraća? 

Njegova stolica je crna, sa primesama krvi i neprijatnog je mirisa? 

Pomenuti simptomi mogu da ukazuju na to da je u pitanju parvoviroza, ali bez drugih znakova zaraze, oni se pogrešno mogu shvatiti kao manji gastrointestinalni problem. 

Zato ćemo pobrojati neke od važnih znakova koje ćete verovatno primetiti kod zaraženog psa: 

• Ubrzan puls
• Učestalo povraćanje
• Dijareja neprijatnog mirisa, sa ili bez tragova krvi 
• Letargija, opšta slabost organizma
• Lepljive desni
• Poluzatvorene oči
• Brz gubitak težine
• Odbijanje hrane
• Visoka temperatura 

Simptomi parvovirusa mogu veoma brzo eskalirati, te usled oštećenja creva postoji mogućnost da bakterije koje se šire po čitavom telu, dođu i do srčanog mišića, što se uglavnom završava uginućem u prvih 12-24 časa. 

Već kod pojave prvih simptoma, vlasnicima se savetuje da brzo reaguju i posete veterinara, jer dolazi do velikog gubitka tečnosti i elektrolita prilikom učestalog povrćanja i dijareje. U pojedinim slučajevima ne mora doći do manifestovanja svih simptoma, što svakako ne znači da treba da ignorišete one koji su već nastali, jer je efikasna reakcija od ključnog značaja.

Uz nadoknadu tečnosti, veterinar će sprovesti sve dijagnostičke postupke i započeti terapiju parvovirusa. 

Dijagnostikovanje parvoviroze – brza reakcija je ključna

Stigli ste kod veterinara. 

Šta možete očekivati? 

Veterinar će prvo obaviti anamnezu psa, gde je vaša uloga ključna. Ispričajte mu sve što ste primetili – ponašanje ljubimca, izgled, boju i miris stolice, koliko često je imao proliv, da li je povraćao i kakav je sadržaj. 

Nakon osnovnog pregleda, pas će biti podvrgnut laboratorijskim analizama. Uzima se krvna slika i uzorak stolice, koji možete doneti samostalno, te ubrzati proces dijagnostikovanja. Naravno, važno je da uzorak bude u sterilnoj posudi. 

Najčešće se sprovodi brzi test za prepoznavanje uzročnika, ali može se sprovesti i PCR, kao i određivanje titra antitela. Ipak, ovaj test često se u praksi sprovodi kako bi se potvrdio vakcinalni status i odredio nivo antitela u krvi, odnosno uspešnost vakcinacije.

Iskusni i pouzdani veterinari jednostavno mogu otkriti parvovirus, što ubrzava proces lečenja. 

Parvovirus – lečenje parvovirusne infekcije

S obzirom na to da je virusna infekcija, lek za parvo ne postoji.

Ipak, za parvovirus kod pasa iskustva pokazuju da je simptomatska terapija efikasna, ako se sa njom započne na vreme. 

Važno je početi sa terapijom u prvih 48 h od pojave simptoma. Uobičajena terapija obuhvata obnavljanje delova organizma koje je parvo zahvatio i jačanje imunog sistema psa. 

Plan lečenja uključuje:

• Antibiotike
• Probiotike 
• Nadoknadu izgubljenih nutrijenata, odnosno tečnosti, vitamine, minerale, kao i medikamente protiv povraćanja.

Antibiotici su zaduženi za suzbijanje sekundarnih bakterijskih infekcija, dok će kvalitetni probiotici postepeno regulisati veoma oštećenu crevnu floru. Nadoknada elektrolita uglavnom se sprovodi intravenski, ali i oralno, ukoliko pas ne povraća. 

Adekvatna nega je važna tokom terapije 

Kao što smo pomenuli, psi uglavnom tokom lečenja borave kod veterinara. Potrebno je tokom celog dana vršiti nadoknadu tečnosti, budući da su dijareja i povrćanje veoma česti. Nekoliko puta dnevno treba čistiti kavez u kom pas boravi upravo zbog nekontrolisanih pražnjenja, kako bi mu se obezbedio komforniji oporavak i prijatna sredina.

Dok mnogi stručnjaci preporučuju da prelazak na hranu dolazi tek posle završetka terapije, u praksi postoje slučajevi kod kojih se davanje hrane u malim količinama tokom lečenja pokazalo kao dobro, o čemu je najpolje posavetovati se sa veterinarom. 

Dolazimo do još jednog teškog pitanja i odgovora koje zanima sve vlasnike pasa. 

Koje su šanse da štene preživi parvo, a kakve su predikcije za odrasle pse? 

Preživaljavanje zavisi od nekoliko faktora, a u direktnoj je vezi sa pojavom prvih znakova bolesti i započinjanjem terapije. Što pre se obratite veterinaru, prognoze su bolje. 

Procenat preživljavanja je viši kod onih ljubimaca koji ostaju da se leče u ambulanti, budući da veterinari prate situaciju iz minuta u minut i mogu efikasno odreagovati na promenu simptoma. 

Zato je preporuka da uz konsultacije sa veterinarom odaberete najbolju opciju za vašeg ljubimca. Nemojte zaboraviti da je vašem četvoronožnom prijatelju u ovim momentima izuzetno važno prisustvo vlasnika i podrška, pa je najbolja opcija da uvek budete uz njega, gde god da se obavlja lečenje.

Isto tako, odrasli psi imaju veću mogućnost izlečenja. 

Lečenje traje oko 10 dana. Ukoliko štene preživi prva tri do četiri dana parvo infekcije, pretpostavke je da će uz adekvatan tretman, potpuno ozdraviti za oko nedelju dana. Naravno, čitav proces izlečenja je individualan i zavisi od imuniteta psa i mogih drugih faktora.

Nakon preležanog parva, važno je da posebno obratite pažnju na digestivni sistem psa i odaberete kvalitetnu hranu za štence ili hranu za pse koja se lakše vari. Obroci treba da budu mali i češći, dok postepeno ne dođete do standardnih porcija i regularne ishrane ljubimca. 

Prevencija – smanjite mogućnost zaraze na minimum

Prevencija je u slučaju parvovirusa najbolja opcija.

Kompletna vakcinacija pasa igra veliku ulogu i u velikoj meri štiti vaše štene od najranijeg uzrasta. Vakcina protiv parvoviroze daje se zajedno sa vakcinom protiv štenećaka. Prva vakcina obično se prima u 6. nedelji života. 

Tek posle treće vakcine, oko 14. nedelje života, štene je zaštićeno, te ga možete ga izvoditi i puštati u društvo sa drugim psima. 

Nevakcinisani štenci ne bi trebalo da se susreću sa drugim psima i poželjno je da izbegavaju mesta kao što su parkovi, poljane, saloni za pse i slična okupljališta životinja. 

Još jedna mera prevencije jeste kontrola antitela koje smo pomenuli. Na ovaj način, nakon treće doze možete uočiti da li pas ima antitela, a ovaj postupak možete sprovoditi s vremena na vreme kako biste bili u potpunosti sigurni da je zdrav. 

Svaki vlasnik želi da njegov ljubimac, ili bolje reći član porodice, bude dobrog zdravlja i duha.

Zato je poslednja, ali ne i beznačajna mera prevencije upravo briga o zdravlju psa tokom čitavog života. Posebno se fokusirajte na kvalitetnu ishranu, vitamine, minerale i probiotike za pse koji će održavati nivo dobrih bakterija u crevu i uticati na jačanje imuniteta kod pasa. 

Mačija kuga jeste ozbiljno oboljenje kojim se vaš pas može zaraziti. Ipak, informisanjem doprinosite bržem i efikasnijem izlečenju. Brza reakcija savesnog vlasnika igra ključnu ulogu u dijagnostikovanju i izlečenju velikog broja bolesti kod pasa. 

Tim Bubi pet shop-a je tu da vam pruži tačne i detaljne informacije o svim situacijama sa kojima se možete susresti. Vršite redovne vakcinacije ljubimca, održavajte njegove potrebe za fizičkom aktivnosti, idite na kontrole kod odabranog veterinara i ne zaboravite da uzvratite ogromne količine ljubavi koje pas ume da pruži. 

Voljen pas je srećan pas!